Изa трага вечности
остала само прашина
Тровање успомена
траје и дух брањен
Одлази даљинама са
укрштањем шина
Грчевито се отима
пре но је сахрањен
Остатак свести на
успутној станици
Избачен из вагона
што наше пртљаге вози
Засузило је невино
око уморној птици
Недовршену кућу
живота смрт укрови
Склона паду заувек
болна и кратковека
Руши се у отуђењу
пуста без сведока
Дрвено клептало
нариче опрост из далека
За јаву нашу и немир
части пре урока
Трусно је олујно
време са вртлозима језе
Засенило хоризонт
наде и танку нит вида
Песма следи
законитост стиха… Хипотезе
Оставља нагађањима
неучевним без стида
Што венце лажи плету
за довратнике тајне
За благдан окачене у
забораву осушене
Доба је ово срасло
чворовима туге осећајне
Само у мојој души из
гнезда птица да се прене
Опише небом задњи
круг живота за загору
Селица не позна југ
ни остављено гнездо
Сву ову тешку сету
оставих модром мрамору
Да се разлива с
мрљама црним згасла звездо
И тебе небески гроб
одавно од мене скрива
Узалуд скупљам
падалице и мртве метеоре
Уснула Мила није се
вратила… Благочестива
У смртном сну одавно
чека пролећне развигоре
На мом пупољу да се
разлистају оба цвета
Бехари чисти и бели
лепши од невиности
Слободу Њену љубављу
желим из ропства гета
Последњи дозив Боже
и твој знак милости…
На овај дан © 08.02.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар