"НИКО ДА НЕ ПОСТАНЕ НЕМАРЉИВ ЗА ТВОЈУ СТАРОСТ..."

У наша времена, времена лажи и превара, ретко се чује истинита реч. Каква је то реч истине?  Апостол ће рећи „достојна сваког примања“ А дали се данас „реч истине“ достојно прима? Нисам сигуран. Истина није на цени. Желим да Вас суочим са пар мудрих истина о лажи, да би сте знали шта је истина?: „Лажима ћеш свет проћи, али се нећеш вратити“ - каже једна руска пословица. „Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе“ - сведочи наша народна пословица. Признаћете народ  је у праву, и његове пословице су мудре истине о лажи. А ако је нешто мудро, то вреди да се чује, и поука да се прими. Борба између лажи и истине остаје. Питање је на коју се страну сврстaвамо?. Још једна велика мудрост, Анатол Франс имао је запитаност : „Шта може хладна и гола истина против блиставих чари лажи"? Одговор је у негацији, и Франс га је знао. Не бих да нудим свој опширан одговор. Могу цитирати још једну руску пословицу која је истинити закључак, подударан са оним нашим: “У лажи су кратке ноге“. „Лаж је као ситан новац; с њим се не може дуго живети“.

Упркос овоме, људи се и данас кусурају са лажима. Ни већина хришћана нису изузетак. Велики Апостол и мислилац Павле пише посланицу- писмо младом Тимотију, брату у вери и сараднику у делу Господњем овако: /Тимотију посланица прва 4, 9-16./

/“Ово је истинита реч и достојна сваког примања.// Јер се зато и трудимо и бивамо срамотни, јер се уздамо у Бога Живог, који је Спаситељ свим људима, а особито вернима. // Ово заповедај и учи. // Нико да не постане немарљив за твоју младост /старост/; него буди углед вернима у речи, у живљењу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти. // Докле дођем пази на читање, утешавање и учење. // Не пусти у немар дар у себи који ти је дан по пророштву метнувши старешине руке на тебе. // У овом се поучавај, у овом стој, да се напредак твој покаже у свему. // Пази на себе и на науку, и стој у томе; јер ово чинећи спашћеш и самог себе и оне који те слушају.“/

Ко зна колико пута у историји човечанства су ове речи преписиване, читане, понављане док су силазиле са усана многих беседника у црквама, а свет, човечанство и хришћани се нису поучили… Далеко би нас одвело да трагамо где је проблем? Како то да човечанство уместо у прогресију иде у рецесију? Како то да су људи постали нехајни за вечне и судбоносне речи истине? Колико су цркве криве за недостојно примање речи? Колико у наше време има "помодних" хришћана који само носе име, а далеко су од хришћанства? Зар велики Махмата Ганди није у праву кад је рекао „Хришћанство да, а хришћани не…!“ Дакле, низ питања би био огроман, а не верујем да би се одговорима примакли истини. Истина није само у одговору. Вековно Пилатово питање изречено у дану суђења Исусу Христу и данас одзвања: Шта је истина?

И овде бих могао призвати сву мудрост света и историју човечанства, да посведочим и подсетим Вас шта су бистри умови рекли о Истини. Људи су увек промишљали између лажи и истине. Можда би у превеликој реци истине могли да се удавимо. Зато нећу у њу да загазим далеко и предубоко. Довољно је да као песник цитирам песника Војислава Илића. Истински песници су светлоноше и заштитници истине. Песник у једној строфи пева:/„Истина где је ?… Иди својом стазом.// Ал' познај себе, па да познаш њу;//Корачај мирно на ускоме путу,// И буди скроман-истина је ту“/

На крају да сведемо причу „о лажи и истини“ истином: „Док истина стане на ноге, лаж већ облети пола света“. Али шта ћемо ми хришћани учинити са позивом из посланице апостола Павла? Ако не послушамо њега, ни Христове речи нам неће значити ништа. И ово су Христове речи истине, казане пером апостола, достојне сваког примања. Теолози би врло радо да се упусте у анализу поруке. Ја нисам теолог, но лаик, ја сам песник, који слободно промишља. Не волим теолошка замагљивања и филозофирања око јасне истине. Павлова порука је читљива и истинита.

Овде бих дванаести стих за себе читао мало измењен. Односно, само уместо једне речи „младост“ рекао бих „старост“. Разлога има више. На првом месту што ту припадам, а на другом месту што моја генерација може помислити да се позив и порука само тиче младих, а они не налазе себе у овом тексту. То једноставно није истина. Реч истине је и за младе и за старе. Колико је оних који су често немарљиви према себи самима? А тек колико је немара у ово наше време према старијима? А порука започиње: “нико да не постане немарљив…“ Озбиљна је реч: Нико! Остављени, усамљени, напуштени, стрпани у старачке домове, или заробљени као ових дана у сметове, то је тужна слика која прати старост. Друштво, деца и црква, често се сете својих "кад они отпутују на пут без повратка". Част изузецима.

Старији, јеси ли одбачен? Стојиш ли пред генерацијским јазом, који се нажалост све више продубљује? Ако си само неми посматрач, и твоје треће доба је празно, бар гласно реци: „Нико да не постане немарљив за моју старост…“ Ја могу и јесам „углед вернима у речи, у живљењу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти...“ Грешите ви млађи са поделама, где им места нема. Библијски модел деловања је у заједници, и тиму, који су чинили старији Апостол Павле и млађи сарадник Тимотије. Зашто се одбацује прави концепт живота и деловања? Данас се он вама младима неће свидети. Ви би сте своје друштво. А неки старији ће рећи „није моје место са младима“. Ко нас и зашто дели и подваја?

У духу овога о чему беседим, намећу се важна питања и закључци са поукама. Шта имају заједничко истина и неистина? Једноставно нема једне без друге. Ако нема лажи, ни истина се неће тражити. Физичари би рекли, тама не постоји. Она је одсуство светлости. Лаж је одсуство истине. А све остало што следи после дванаестог стиха из посланице старог и мудрог апостола Павла младом Тимотију, о читању, утешавању, учењу, дару у себи, који је дан по пророштву рукоположења, је заповеђено исто и старијима. Старији су и више позвани да поучавају млађе, и да их подстичу, да се и сами у овом поучавају, позитивним примером и искуством.

И стари и млади морају заједно стајати у истини. Мотив и разлог је да се напредак лични и заједнички покаже у свему. Пази на себе младићу… Пази на себе старче… Пазите сви на науку. Пазите на истину… Стојте у томе. Ако ово чините спасићете и сами себе, и оне који вас слушају… Ово су дарови Бога. Ово су истините поуке и савети. Ово су речи за сва времена и за све маладе  и старе. Дар се може отвореног срца примити, или одбити, уз презрење. Али у првом случају, је благодат и богаство мира и истине, а у другом сиромаштво, посртање и пропаст. Бог и данас пред нас ставља избор благослова и проклетства. Постоје само два пута. Нема средњег. Ко воли странпутице и лутања њима, остаће на њима. Пут лажи или истине су ту. Шта ћеш изабрати? Питање је на коју се страну сврстaвамо? И питање је колико и како смо марљиви, или не марљиви, за своју и туђу младост, или старост ? Младићу, или старче, збори гласно: "Нико да не постане немарљив за моју младост...!" "Нико да не постане немарљив за моју старост...!"

На овај дан  © 24.02. 2012.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ  /2018/  zelenakap.blogspot.com