ЗВЕЗДА СТРАЖАРИЦА И КАМИЉЕ ВРЕМЕ

У поткровљу песме затурило се гнездо

Истину свија да не назебе овако голубија

Чувај је и ти стражарице ретка звездо

Што снатриш небеске путе најсветлија

Мило је песничком срцу трепераво ти око 

Твоје расуто иверје кроз измаглицу снену

И беле лабудице распукле тек невисоко 

У хтење кукурузне дражи… У меком сатену

Ушивене наде ко велике металне пуљке

На војничком копорану из прадедине приче

У костретној торби чобанчета исте замотуљке 

Успомена чува за под мишку где младежи личе

Купинама црним за биљеге надарене душе

Чистим даром неба и уметничким гласом

У једну ступу премного стане исте повијуше

Што ситом обмота убоги живот… Тегобе појасом

Досуђеним сиротињи обележеној жигом поруге

Неправедно да прти васцело своју муку тежака

Једна омаја не трефи иксана сама у време туге 

Увек се спаре ил учетворе да оборе преданог ђака

Гологлавог и раздрљених груди огрезлог у зноју 

Прираслог за смоницу и каљав друм без циља

Док смирено присмаче бели мрс и гули жуту проју

Кад презалогаји журно молитвом Бога тек благосиља

У поткровљу песме затурило се гнездо

Истину свија да не назебе овако голубија

Чувај га и ти стражарице ретка звездо

Што снатриш небеске путе најсветлија

На пупку земље све је двогубо и разбројено

Голом истином у слику песме свито давно

Од када су јужне стране и северно испијено

Поље мртваје учауреног духа распродато јавно

Одрођен глас по суровом збиру тражи зрмен 

И знамен великог духа преводницом збиље

На старом кулашу развезан пртени стрмен

Само што се није изгубио… У време камиље

Окупај сећања да пролистају првом милином

Из поткровља ума дозови препород без паучине

Пусти каруце заборава да отандрљају тмином

Време је времену да из потаја живота размине

Заборављене мемоаре по бувљаку продају свици

Дангуби што листа умољчано да убије самоћу

Забранили су посвете… Коју реч рећи мезимици

Са сузом у оку… Најзад спознасмо сву јефтиноћу

Части и речи… У каљужама јужним на увелој свести

Трагови блатни у дубљи глиб неповратно заглаве

Народу простом свега доста… Не питај зашто се жести

И кад му уделе и кад му отму… Спирале су вртоглаве

У поткровљу песме затурило се гнездо

Истину свија да не назебе овако голубија

Чувај обоје и ти стражарице ретка звездо

Што снатриш небеске путе најсветлија…

На овај дан © 01.03.2014. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: МИЛОКАЗИ 

ВРЕМЕПЛОВ/2018/ zelenakap.blogspot.coм