На торњу и капији сећања
Устоке препорођене сазнајом разлучених душа
На гребену нарави замотавају пут меке паучине
Пркосом две латице носи матица што пенуша
Срасле у тескоби позлеђене љуте промрзлине
Гладна се мука стровали у мемлу дангубе
За свитак уздарја дописан читко са обе стране
Било је на воденичном прагу тајне заљубе
Голуба и голубице на торњу сећања стрељане
Краду ми посед најездом жутих мамурлука
Орачи жеља у окомито бројање на празном слову
Преорали су међе и закрвили од дедова до унука
Све фамилије из прека бачене ко сито на крову
Дреши ли дукат своју врлину по своду тупом
Гради пределе појезерја на очној дољи око главе
Одливке оловне душе пре повлачења с трупом
У загрљају смрти носи за тмину гроба пале славе
Праведно небо нараста удавом ништавила
Безлично наслеђе гори подпрашумља дуге стране
Посејања торбаре раскораке на грудобрану била
Што тихо откуцава веном и носи зоре омађијане
Невесело се гнезди разбор три тока полутара
Освета ниска по левој страни слуђеног гнева
Полегла роса миром таји остатке ноћног кошмара
Глад чупа дупљу у чвор тежи од гордијевог везује црева
Ратује мисао под упитником у цик разуђене зоре
Ваша је нарав неслободе потонула у украјку
Умрла земља из дана зиме чека жудне развигоре
С пролећа први југо и мој забран поновиће бајку
Врисак памети неда параноју навукле скраме
Кошница озубљена да точи горку медовину
Испосници су ноктима вере ископали јаме
За зуј пролаза оскудице после завесе у трећем чину
Гарави нагон по самилости котрља точак преваре
Вари се јед у пупчаном прегибу за дан рођаја
Сва моја стада песама туже... Вуци су ојадили котаре
Наду чува опустела књига да се отворе врата раја
Сад моје риме кале поруке вере у осуђеничком котлу
Одазови се псећим зовом са лога у задњем часу одласка
На капији сећања стари Едемски врте не дај ме гротлу
Нећу да загризем јабуку преваре и да слушам змију што ласка
На овај дан 18.03.2012. ©лавими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар