Мили, с љубављу
Данас је твој женски празник фарса… Пукост… Мој свете
Заборавни… Памти… Живот и смрт истом стазом корачају
Само велика песма исписује се часној жени из посвете
Дар ружу Она мирисати неће… Песник је несклон по обичају
Куртоазије бар овде у празном слову нека одсуствују
Претежнији су букети рима и ови песнички венци
Ако се свакога дана срце и љубав Вољеној не дарују
Пролазно увене већ сутра… Остаје мој гргољ и чисти зденци
На таласима сећања запењеним пуштам да ме заобилазе лако
Моји су токови спори… Од скора кораком видно посустајем
Исто сам данас као и јуче песмом на гробу бдео истином тако
Посвето у букет везана збори … Пено није знак да се предајем
Тајнама мехурова… Не тражим изговор у моме трећем добу
Годинама сам ишао испред… Сад само могу Милу да следим
Бог зна зашто сам ноћас сањао Чарнојевића и давну сеобу
У празничном дану сновима да се не снују не могу да заповедим
Свима вама којима се жури пожелећу срећан пут и ход
И после празника волите … Вољени чекају да се срца сете
Потомци још не рођени сутра неће знати ко им је род
На трагу ако метеор умре свакога дана тугују комете
Малаксало се тешко опоравља… Празна је утеха
Грабови проштац у плоту нагао се у леву страну
Најтежа животна битка се губи у мочвари греха
Мало по мало маховина заборава осваја северну ману
Очи се нужно варају виђеном бледом сликом
Усне сваком речју прокрваре кад их на оштрици
Рани црнило зарђалог реза тупљеног патетиком
Земља се тужи земљи а мрзовољно небо птици
И цури време Бог зна како… У пролазима сокаком
Само се једна душа овуда вије и изгубљеног тражи
Срце и ум нису празни… Болују гробна поља са маком
Самониклим… Ове године оманула је жетва ражи
И кукуруза осмака више нема… Глад је појела проју
Пролеће је далеко… Прижељкује се коприва и зеље
Окамењена чељад поносом бране сиротињу у спокоју
За дивљење је истина љубави што мливо части меље …
На овај дана © 08.03.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар