Изгнани народ самилост иште на разделницама ума
Око се преваром сунчевог зрака вара и луком колута
У календару успомена намножило се црних датума
Гласне речи се троше ко плева по усеклим набојима
Вијуга тупост блатњаву муку опека пискавим шумом
Опет та јека разбија тишину док корак у глини клима
Докле тирански да другујемо са ништавилом и траумом
Оберучке су фараони гурнули мој народ у непостојање
Владари судбина уписују бичем последњи рез на кожи
Истањила се омча од разапињања части… Кидисање
Трагача све је жешће на веру што се смрћу множи
Дубоко ношени траг време опстанка не премости
Пустите доколицу да умре сама у бесвести лудо
Ни један дневник неће записати све прошле жалости
На маргинама мастиљавим случило се задње чудо
Водена огледала суноврат носе за спомен туге
Са постамента су нас одували ветрови нечасни
Времена колере опет се вратила… Како из јаруге
Измилети на ивицу рова… Гром у пламену касни
Падамо на утрину кликом… Није мудро мудровање
Засад нарасле милости остављен је скучен трећој ери
Недовољно је снаге да олиста… Стигло нас наше посртање
Лоши смо поданици Божји били у подворичкој вери
Зрикавци су освојили поље досаде референом бола
Трајемо по узансама немих одјава… У прозору магле
Свијају своја повесма… Изашли смо из људског протокола
Нечасно без љубави и допустили да се око лешева јагле
Стрвине Мисирског света… О Боже драги шта нам раде
Галопом вештих скакаваца прескачу наше маслачке
У светом збору испреда се ода недорасле наде
Опет нам решетају душе разгоном… Шта после три тачке
Бездан празнине прогута сваку жељу и скрши крила
Да чекамо у суздарју пориве части… Ово је неман рана
Ни ово доба сиво није светлије ни за јоту од црнила
Што нас чека… На довратнику века путача је исписана
Ко ће преживети ноћ похођења анђела и страшне муке
Последњи пут јести пасху пре него зоре укажу своја лица
Зборе међу собом боље је упасти у Божје него у људске руке
Ко ће читати причу о изласку… Ово је време ругалицa
У пртљазима својим опет носимо све своје товаре сете
Ловором овенчавамо победнички поразе и губитке
Смемо ли да се надамо избављењу да нам траг не помете
Наша пустиња и Црвено море… Нека Небески стратег води битке
На овај дан © 13.03.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар