Тражим нестварни ред под небом
Јесам ли ја човек међу људима
Ниче поетска жудња гладна за хлебом
Не горе никакве ватре без дима
Свет толико вазала покорних нема
Данас се лако не стиче посмртно име
Магла је праузрок великих дилема
У круг се стално врте иста доба пре зиме
Узвишен циљ части тешко се досеже
Пут човека нискога рода се спушта
У немиру олује залуд је забацивати мреже
На кужном свету битише још једна ушта
Хитрину познај данас у човекољубљу
Тупавци лепршају уоколо као паучина
Нечовек и изрод за понор рода копају дубљу
Јаму од бездана… На пасјем трагу умних тмина
Врлином врлину врли и јасно је гласи
Истину истином истини и часно обзнани
Шта друго до песма песника ако не спаси
На белег себи и свету данас животом стани
Пакости лебде крилатом злобом пољима ума
Саткане одавно од неразума за хаљину срама
Толико лавирината безизлаза крије ова шума
Лутања човечанства окованог блудом у негвама
Не оптужујем небо док ме земља криви
Оно је свето по светом позиву и трону
Слободе и путоказа нема за пале уз пут у наиви
Растројио се морал... Ретки следе праву колону
Земљом гамижу црви и трулеж базди и воња
Кресиво труда нико да зажари и дигне лучу
Зачеље и чело магла скрива… Прете подземља доња
Погубном језом страве. Раја је увек склона пучу
Источна дуга и свод раздељени чекају падање кише
Бледим падом гаси се громовник пре додворења
Задња засуљала предњу двоколицу… Опет зло мирише
Срчаницу поломио народ… Променом гором бившу мења
У загрљају мемле пуч анахрони раселину дуби
Товарна рага цркла... Претешка кола нико да вуче
Незасити чак ни за кратко нису сити и кад се губи
У победама ината сеир траје данас исто као и јуче
На
овај дан © 17.05.2013. Славими®
Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ
/2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар