БЕРАЧИЦА БИЉА

Несрећне руке зебњом беру за капију ђурђевданско биље

И росом жеђ одгоне у трагу одбеглом за птицом

Ако распукне немир душе по шавовима збиље

Грко ће цурети празник ал неће саблазан ивицом

Славскога дана…  Намерења су скакавци покрали

Традиција се уплела зором у трагу просуте муке

Крај трулог пања болују ситни каћуни прецветали

Жутицу с лица берачице краду за прегршт руке

Закаснела разбуђења узгред су покупила ресла

Не свикле сумње остао запис ума замућен у зову

Традиција призива сабориште и времена за гесла

Овде водиље нема… Ко ће да ми удели истину нову

Гарави душник у катрану опојно пече изнова

Уморно срце ово позив на разговор одбија

Нечитак рукопис и измешана мала и велика слова

Збуњено писмо наде… Тужно је…  Ја сам ничија…

Кликтај на рамену дана пискаво јутро зове

Желим да апостол нежни дели благословне речи

И ти си Ђорђе ничији… Сакрио си се у своје снове

А моји се раштркали…  Утроба празна осудом јечи

Знам на маргинама ноћи гаврани ће зебњу кљувати

И моју вику зајежену у бразди на крају црне њиве

Не бежи птицо у ситну тачку неба кад рука пати

Од жеље да те помилује а не може у даљине сиве

Иза капија стрепње лутам високо светим погледом

Чудан је празник…  Очи су упалиле мрље сањиве

Ђурђевдански венчић видим ужурбано вене бедом

Узалуд заливен сузом… Нису отровале гљиве

Разум… Оштрицом реже са неба пало перо жељене птице

Док се коцкари живота на тргу играју кртим угледом

Некуда у даљ продаја трулих сенки измиче у зађевице

Несрећне руке кријем у сплетен венчић… Тешим се бедом …

Потмули звукови трубе пролазе моју окићену капију

На крстоносном тргу тамо  играју коло туђе лаке ноге

Презирем претворног мироносца и избледелу мантију

Кад мој кућерак мимоиђе… Освећење није за убоге…

Ја сам ничија… И ти си Свети ничији… Туга нас вије

На друму жеља остају двоје чергара… Скитница…

За један славски дан обмане… У увелом венцу илузије

Имамо само постељу под ведрим небом у цик роса и птица

Све је превара… Упркос нећу злоби продати душу…

Ја ничија и ти ничији отиснути са животних литица

Бдење је узалудно… Слутим по горобиљу и сремушу

Остаје зов… Ничији буди мој… Воли те твоја Светица…

На овај дан ©  06.05.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com