Вилински коњић у полулуку прелете устајалу бару
О зашто невид на увид рачун тражи преко реда
Виспрене мајке нема да нам подели наду и цицвару
Којом смо ситили гладна уста... Сада се приповеда
Време детињства иако оскудно као најлепше доба
Набоји модри по табанима на освојене медаљоне
Личе у јесени живота... Иза толико протурених расеоба
Преко главе... Грумен жутог шећера уместо бомбоне
Једино о божићу сладио је малом омамом дечија уста
Склоњене иза завесе сиротиње друге жеље извиривале
Нису... Кад очи захвалне цакле са петицама пре распуста
Разбибриге у предугој ноћи... Кристалне пахуље мале
Сребриле су дечија поља снова и горштачку пројаву зими
Часна деца данас часни људи сутра - пут је само следујући
У ступи живота опоро очеличење једино се истином прими
Вера је посветила зовом праг рођења и завет се вратио кући
Јутрос је тротоарима живота плинула бујица прљава и плаха
Ехо сећања иште претражи навод по чувењу у скученом кругу
Басамаци су стрми... Подрум је болна и језива удолина страха
Тишина нема траје иза пљуска и чека небо да изнедри дугу
На узнешеној оси простоте посредник ко печурка ликује
Преседан дневни примљен ћутке не одлаже посету умовању
Још једна невоља незвана костима господари и осионо атакује
Данас у муљу и шљаму зајаженом противна нашем постању
Криво се усправило у кужни час да пркос инатом измигољи
Невични надеви надимка са чворугама прекрилили науме душе
Себичњари ко овде интерес грчи противно нашој дечијој вољи
За се и зулумћаре простотом своди кремене речи под повијуше
У расап умире виленим мирисом на плесни рaзмагличени шум
Низбрдицом тротоара распуштене успомене жучно се котрљају
Зашто су пре сумрака милости кључне заобишле једини друм
По луку док трепавицом и сузом ноћ задња закључава спознају
На
овај дан © 04.05.2014. Славими®
Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ – ВРЕМЕПЛОВ /2018/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар