Пало је труло разнизано разврат коље
У родном пољу осаме... Болује лук усека
Авлија пуста чами. Промаја свира зловоље
Тумори лишајевa опсели и времена далека
Листање није прочешљало њину тајну
Не докучен је у негве пролом тамне пути
Нико не уме да разлучи моју песму очајну
Сумња нагриза прошле токове и јад слути
Клубе живота испредено још се домотава
У размеђе прескок рaстрзаних мисли пао
Док туга мили кором распуклих нерава
Уморни путник на домаку прага није посустао
Пркосом горе ватре са угљевља слободе
Песник своја стада јави из древног котара
Висока умља тешком водом опет броде
Замах крила белог орла сиво небо пара
Северни ветар је развејао сва пепелишта лажи
Тамне сенке ноћи лагано кроје обрубе дана
Унуци с праоцима у гробовима бдију на стражи
Из неба роси измаглица као Божанска мана
Летописи нису прочитани... Нова хомилико
Некролог беседиш сама. Пре но смрт се зацари
Отежало бреме о поноћи не преузе нико
Стуб од огња моју пустињу не жари...
На овај дан © 12.11.2011. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар