Доста је једном дневно глођати себе кад се седи
Старост је… изрека каже… бездушна кучка
Хтела би глад да превари и узгредно да уштеди
Све дане дрема испод стропа у време ручка
Мучно је кад вас исписник глуви слабо чује
Диваном мемоаре по ко зна који пут труковати
У забораву истога трена досадно Он тек запиткује
У сенци успомена по ваздан докле доконо пребирати
Поглади браду кошчатом руком па опет из почетка
Још један јуриш уз рику на пушкомет туђег рова
У леву цеваницу фисне пред време од туђинскога метка
Падне погрдна псовка свеца и рафал стрељаних слова
Из писма јурне на земљу свету из грубог копорана
Откуда толики мрави миле са левог и десног бока
Опасно стршљеново гнездо у гротлу грудобрана
Растурити се мора по заповести пре зоре за трептај ока
Жедан сам последњег гутљаја из улубљене чутурице
И сад ми срце ждеру зелени оклопњаци крвопије
Туп ми је бајонет зарђао… Одавно није секо жице
Данас ме жуља орден примљен пред стројем дивизије
Каплар врши редовну смотру и по смрти у ово доба
Глува је ова старост и сви дани ко јаје јајету личе
На заходу сунца стајаћемо мирно у мртвоме строју оба
Слушаш ли ти моју причу и мене друже исписниче…
На овај дан © 30.11.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.bogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар