Невесту поезију не ситу живота спопао је смртни рак
Узалуд трају не окопнеле наде на обронцима ума
Овде где ватре вечерње нису сажегле мрак
И мноштво лута странпутицама сишло с друма
Разбори прошли и вај одводе песнике у трку
На силазишта умља од када тугује прошли дан
Ко ће да расчвори чворове и да разреши збрку
Док наш век романтике болује жутицу расејан
Мостом је прошла нова колера развођа и безсрама
Траг новога пута одселио се у тајну глувог доба
Обневид тамни толике очи и младалачка скрама
Инстант је време брзо и вруће а неукус све проба
По току мутних вода брлог поплаве осваја свуда
Цери се подземље тамних слика и свраб жуља
Док јуноше тек испиљене кличу у времена луда
Седокоси уздахом уставе моле да све не прокуља
Молитвом не тражи гроб по блеску пале звезде
Не поводи се узлетима оних што сишли су са стазе
Многи су пегази обескриљени у стампеду најезде
На пољима је мноштво телеса што бестидно их газе
Рез не лечи упале мозга... Иза остаће ожиљци јаве
Брестова кора запис скриће у дослуху времена
Хоће ли се постидети своје зелени кад пожуте траве
На житном пољу уродица и кукољ нису чиста семена
У судњем часу достижни циљ је само празнина
Насилници у новом чину остају без јатака
Грабеж су преотели нови пауци и паучина
Невид у мрежи црна је тачка ко зборовање сврака
И мноштво лута странпутицама сишло с друма
Овде где ватре вечерње нису сажегле мрак
Узалуд не окопнеле наде трају на обронцима ума
Одиву поезију не ситу живота узео је смртни рак...
На овај дан © 19.11.2011. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар