Празнични је дан... Врви на све стране дечија цика
Бестијално урлају моторцикли своје лудачке трке
Немоћна жена не може да укроти пса одметника
Около јурца отргнут с ланца... С чаробнице фрке
У променљивом ритму зборује поподне по спирали
Жубор воде из луле надјачава музику слушалица
Наглуви пензионер зубар на пензију гласно се жали
Дежмекастом без брчића... Са старог клена грлица
Изнанада се гласи одмеравајући можда остатак дана
Запис скице и надошлу риму у џепу бележница вапи
За пристиглу Изолду што се свија око витеза Тристана
На каменом зиду крај извора... Сви по својој мапи
Путујемо путеве живота газећи опале цвати багремова
Док не покошено војничко гробље немује у прикрајку
Шумарице су пуне љубави... С хумки и дечијих снова
Из загрљаја смрти јава растаче умом Десанкину бајку
-Било је то у некој земљи сељака.... Пут гробља стаза мили
Узбрдо горе уз багремове урасле у ковраг бременити
Плаво поподне беле облаке снева да миром још раскрили
Осокољени силно се роје зрикавци неуморни a скрити
У таласастој трави... Златна зунзара по размеђу корака
Бруји... За тили час феномен нужни оку се лако искраде
У бљеску ненадног блица крај Споменика срељаних ђака
Роди се овековечена слика трен белине младенца и младе
Докле да лута жеља занешена стихом ван рама идиле далеке
За досег сунца окаченог о звоник на горњој ивици лука
Потом се распукне даљина ко отворене двери у тајне меке
И момак заљубљени песму сриче девојци обгрљеној око струка
***
Зраци ми милују теме... Кроз крошње строфе нежно светлуцају
Низ стрмен споменика окомиту... Чувари мрави журно силазе
И два лептира црноока разиграна кратко се цвету удварају
Сакупљам отпале цвати по стази сећања да их невине не изгазе
На овај дан © 12.05.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ - ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар