ЗНА ОВАЈ САМАЦ

Поглед кроз прозор закачи се за крошњу шљиве

Чим подигнем очи са белине екрана да ми сване

Онда се сјате сете у души јаче... И буду тугаљиве

Више но оне ноћне на рубу снова онако растрзане

Покушам да окупим мисли око јединог стожера жеља

Расуте ко лишће по мокрој башти да заувек не сатруну

Машим се књиге мудрости и бирам речи Христа учитеља

Да ми срцу утеху да призивом наде док стоји у чуну

На домак обале и разуђеног мноштва коме још проповеда

А оно гладно превише не мари за хлеб живота ни поуке

Рибе би хтело без заповести што их Он потанко распреда

Уместо њиховог смисла желе јефтину трампу а не муке

Невични новом послу збуњени рибари од заната

Улов људи у мрежи за огрубеле шаке и умовање

Није стара навика... Ново се вазда тешко схвата

Зар могу јагањци међу вуковима бити то послање

Недужна жртва овоме кишном дану и сам ето бивам

Нико ме осим Христа не разуме... Дођи у мој чамац

Преклињем те... Мач ојађени у нови раоник раскивам

Хоћу да тужне речи патину одбаце... Зна овај самац

На путу за мој Емаус Христе кад се пред вече удвојимо

Нека вечера не буде са сузама ко немили доручак једи

Под новом дугом неба сишлог на земљу да стојимо

Хоћу мој први брате милостиви... Са горе Ти беседи

Довека неће падати кише... Узалуд нисмо кисли

Истине речи ја ћу предано слушати и све творити

Заветујем се стожерним олтаром љубави и мисли

Сунце правде са тобом нове ће моје зоре зорити...

На овај дан  © 15.05.2014. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: МИЛОКАЗИ - ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com