Није добро стајати на старом месту поуздања
Сигурност не јача умне моћи... Слика се мења
Као да прошлост у уму некако јаче одзвања
Навале саме долазе и на изглед нова хтења
Разапет између прошлости јаве и наиве
Ледници у жмарцима утрну... Зачас се јаве
Другојачије жеље и посед оживи... Живе
Се слике гомилају... Све у већем броју даве
Малог човека у прошлом сумраку... Нараста нада
Никада се вратити мука неће... Наступило је време
Пошасти и смртног дара... Заражена слика града
Што бурно живи... Засејане булке... Опет дилеме
Да ли ће благородно да роди... Шта сутра спрема
Набрекло време слободе... Точак судбине се врти
Јуче што је било лепо данас га ни у траговима нема
Остаје руксак на плећима... Невољно се он сада прти
Дали је пошаст прошла у ожиљцима што још сведоче
Или се враћа у другом даху... Потоњa мука хоће да буде
Гора од прве... Други талас може да бива јачи... Коче
Несносне стрепње старог места и стајања... Очи се чуде
Овој тишини што језиво прети... Дали је сама тешка слика
Човек има горко искуство... Нова пометња или смрти дар
Намеће се јака дилема... Ко људску издржљивост још чика
Мученик је стидан и понижен... Спремна је седа глава на кар
Млађи су паметнији... То кажу... Са надобуднима се среће
Јадни човек ... Камо дух му бежи... Из ружног у ружније
Искуство живота... Надолазеће несреће од прошлих веће
Набрекло време носи... Потмуло и подмукло се сад смије
Руксак што жуља измождена плећа муку додаје товару наде
Слаба су ти поуздања... Тишина је претећа мученику и даље
Узалудна су сва твоја батргања... Корона опседа уз барикаде
Разлучи заувек истину од забуде... Опомињу ли те седе маље
© 05. 07. 2020. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар