БЕЛЕ РЕЧИ

Мили, с љубављу

У прaзнину белог папира

Уморне очи загледане

Данас ме опет дух дира

Јучерашње и сутрашње ране

Истину траже у очају

Написане речи рукописа

Ожиљци не зарастају

У мирису крви и нарциса

Узалуд на белој њиви

Нeмa семена и браздања 

Напокон кад све посиви

Коме писати моја завештања 

Уходе остале без отисака

Мог умног плуга и пера 

Боли ме мемла и Њена рака 

Јели је и она само мрља... Ил вера... 

Докле ће успомене чувати поруке

Грло се стегло и јецај грца

Чиме тешити душу и празне руке

Писах што писах од срца

Коме... Ко ће сутра песму да чита

Река живота и смрти је предубока 

На прагу новога дана и вечног освита

Сабирам трагове просуте из ока 

Запењене кланце мерим по дубини

А видим водене жигове од суза

Разливену тугу по белој површини

Острва пуста и гробља претражује муза

Мили дарујем заветну повељу

Небески суд да љубав толкује 

Бели папир чека последњу жељу

Одавно познаје све наше олује

Изломљен црвени восак боли

Са печатом истинe

Миле нема да живот осоколи

На грудобрану живота срце гине

Пред белим олтаром

Опет на исповед дошла душа

У двобоју са кошмаром

Док тишину мога била слуша

Занемео је и цели свемир

Пред Свевишњим судијом части

Једино срце не разуме немир

Хоће ли иједно слово пасти...

Неми папир од немих речи не шушти

Скрива одболовану смрт са пепелом

Ни песма не разуме мој језик немушти

Увоштана надо не бледи на одру белом

Не поводи се песмо... Нека тишина остане без речи

Празнина папира ако се истински данас не разуме 

Последњи стих последње песме није умро но млечи

Дозване су беле речи... На папиру белом нека се окуме

На овај дан © 31.07.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com