ЗАПИС ПОСРТАЊА поема

1.

На реверу земље толико усека
Коначиште таме има просутих
А песму бола осудом један чека

Да у њему скапава ожаловани стих

Бледо сећање само свратило

Сирото у поткожицу заума
Да на разбоју одмота вратило
И тканицу живота са чуном траума

Трубни је дан измакао јави

Још грчи своје веђе јесење
И трома ноћ предуго килави

Да сврши укоп наде у презрење

На саучешћу се штеде речи

Да не изневере бол искони
Под забуном ко је коме пречи
Умире самилост сама… Пусти перони

Колосеке је прогутала пристигла помрчина
Само се слепи намеће ко дослух порота
Свој пролог узалуд глагоља судбина
Суморном житију по станицама живота

Милоснице сенке су вазда ту скопчане
У корак са просјаком свезане миле
Пустите псу да без јаука олиже ране

Храсту у маховини док гране цвиле

Слабе у расту амбиције су изостале
У жудњи провале суварке узгред крше
У истом запису све су молитве окапале
По испуцалој кори ободом крста… Врше

Мравињи пут до прве шупљине тајновите
Унакрсна поља груба и суздржана чаме
Од истине сакривена не стижу у расвите

Да посведоче уморства понори и јаме

2.

Маково зрно истине никако да нарасте
Заливано сузама издаје Боготражитеља
Жеље грмаљи сад су џиџварике затупасте
На голим лазовима пропланака ко прочеља

Празна… За софром изврнутом у блату
Апостолати се развукли ко црева
По олтарима исповеди траже веру сакату
Док Мујезин са кубета измаглицу долева

И древни свеци законачили у ништавило
Бледило таје са изгребане фреске у лудилу
Шејтан или ђаво у овој ноћи ко мрси мотавило
Преваре пређу снује умовима у бунилу

Безверно поколење једнога Бога размиче

Од крста до полумесеца и звезде… Табанају
Другом страном ветра… Промаја куда замиче
За мртве обронке клетве… Оговарачи знају

Ретка је рука тврдоверна и верни заноси

За друга рајска јутра без издаје идеала

Забуна странпутица погубом дух коси

Игранка блуда траје на окапници морала

Удар грома срушио је храст и запис посртања

У жустрим речима осуда се појачава
Брзоплет језик затеже тетиве до пуцања
Мучна је ова ноћ и никако да мине страва

На овај дан © 25.09.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ” Вољеној, с љубављу
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2019-2021/ zelenakap.blogspot.com

У РАЗДАЊУ ИЗА НОЋИ

Никад се нисам зарицао у себе заклетвом

Слабашни људски створ нема те моћи
Одрекао би се као Петар са првим петлом
Кад зором закукуриче у раздању иза ноћи

Живот опада ко први бехар иза мраза лако

Суђеник нема записан пут како наивно верује
Народ у сујеверју окован питањима зашто и како

Праочев едемски грех у своме веку неће да жртвује

Злохудо око води кораке у тамни свет спознаје
Изгубљен јелен по густој шуми греха док самује
На путу проласка тужне колоне заводе нараштаје
Сирће едемске јабуке главу болом у теме кљује

Несреће и муке у дугом низу законом страдања слове
Прерано невина кошута је умрла и дом је сада пуст
Ветрови разиграни протресају недра и руше листове
Што нису појели скакавци ситно гриња губар и хруст

Јесен по своме хиру пресвлачи летњу постељу
Природе и човека... Песник жури да не закасни
Несмирник у воденицу живота... Ко мливо мељу
Га ови дани... Не назиру се обриси поуке у басни

Задњим залетом у небо приспе на самару смрти
У остатку речи сад бехарају само звездана јата

Пре звездарнице прарођењем догодили су се обрти
Херувими и даље страже и чувају ватром рајска врата

Никад се нисам зарицао у себе заклетвом
Слабашни људски створ нема те моћи
Одрекао би се као Петар са првим петлом
Кад зором закукуриче у раздању иза ноћи...

На овај дан © 23.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com

ЛАКРДИЈА БУРЛЕСКЕ

Разборитости у кошмаре воде... Помисао буди сећања

Бубре у уму нове мисли... Стално питање се јавља

Нутрином бића увек живи да у празнини одзвања

Признајем тешко је следити мирно сва ваша узглавља

Извитоперени свет данас нас окружује... Куда и како даље

Низводно поље и замућен поглед у досади дуго блени

Чија ће лаж надвладати... Разорна порука увек се шаље

Да убије у појам разборите... Ум је призван да повилени

Кошмари се ноћи шире и јаче расту... У осами нема мира

Никоговићи сеир над разумом чине... Лакрдија бурлеске тече

Свеједно је што се неко незнан ноћас због тога нервира

Кишни и луди дан донео је још једно суморно мучно вече

Превршиле су земљану зделу набубреле мисли... Кипе

Низ ивицу у бездан млазевима збиље... Траг сустиже траг

Напољу из тмурног неба прилеглог на земљу капи сипе

Ледене јесење кише... На врата ума дошла је да пређе праг

Досаде и дангубе... Разорна порука појачава свој ритам

Песник је забасао у незгодни тренутак невеселе ноћи

Допустите прозукле мисли бар сам да се безазлен питам

Откуда долазе у буљуку и чије су ово лудачке свемоћи

Разборити више није разборит... Покисо и покуњен

Тумара мраком невеселе ноћи... Нема излаза из осаме

И ви би сте били спутани... Не чудите се ја сам збуњен

Поробљен издајом свих... Не тражим ноћас ничије раме

Да се изјадам људима што ме сигурно разумети неће

Свако своју бригу грчевито свија под свој скут срамоте

Зна мој ум јамачно да и од моје муке има неке муке веће

Кошмари трају и најзад ће проћи... Мисао се утешна оте

Извотоперени свет се исправити и изврнути не може

Мојом испрекиданом песмом збиље... Мноштво је душа

Преварених и осакаћених које сада главињају... О Боже

Нема утехе до Твоје... Људска је кривица што нас куша

На оног подбадача из потаје... Лаж је моћна... Ноћас влада

Моје набубреле мисли кипе... Превршена је мера... Слаба

Је одвећ једна утешна мисао... Толико је торова и ограда

Зашто даље лична мука и ово злохудо време да се разглаба

Ваша бурлеска је јадна... Нимало није смешна... Замена теза

Никоговића је овај век... Преварене и осакаћене душе не умиру

Да све слободне птице ласно заробите немате толико кавеза

Остаје вам само да и даље служите под прагом лажном кумиру

© 22.09.2021. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com

У ПРАХУ ИМЕ МИ ЛЕЖИ

Прасак свевида изнад мутне уклете стазе
Иза првог трена гине у голоруком загрљају

Дуго сумњиво траје праизворје мучнине
И жмарци осветољубиво костима плазе
Давно све је склоно несуђеном откуцају
Преварног срца у избеглиштву без отаџбине

Обманом свести низ лик су склизнуле очи
Посрамљене у очекиване љуштуре помрчине
На заметку бола тремароши се гнезде у бауку
И дебло пало на пут времешне године црвоточи

Размрежиле се жиле ко костури преко урвине
Само наивни понављачи нису научили поуку

По ивици суздржања гамиже лупешка ноћ
Глуви је зов мами муком од поскока тескобе

Два пута уоколо просева тмине пресеца труд

Надобудни у завади вазда гласе своју надмоћ
Осионо кочоперни у замку лажи лако заробе
И себе и свој пут на истом гуљавом пољу у жуд

Крешталица са ћувика буди уснуле наде
Оно грдило старо прикрада се из расејања
Раскораком несуђеним несветост духа бежи
До првог завијутка помаме у род из опсаде
Језик се смерни у тајац дрском узалуд клања
Буни се мудрости очиња… У праху име ми лежи

Блискост дозвана окасни на гумну рокада
Да се опрости са јавама у раскршћу вере
Невиднице се врзмају нагњечењем досаде
Остатке скорашње муке тоциљају пре пада
Гоничи посрамљени враћају се из потере
Покисли бронзани калпаци у камене заграде

Учмали језик булазни неслободом једа

Своје лакрдије за тмину што прекрива сени
Задњим покровом мртвила у свелом кругу

На запуштеним окапницама трагови неугледа

Не таје бруку жуте мрље кад ноћ повилени

Мршави костур откопали су нокти за поругу

На овај дан © 19.09.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ Вољеној, у спомен
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

ЉУБАВ У ПОДРУМУ

Затворена су љубави врата
Доселили се бестидници неки
Опет брат тужи брата

Предсобље злобе тесно

Падају погледи преки
Ако се таваница сруши

Не браните јој свесно

Разум се гуши

Горопадне добују речи
Не очекивани град уста сипају

На главе сулуде леденице падају

И ходник од псовке јечи

На спрату мајка и син
Свађају се ноћ и дан

Кућни ред и мир не поспан

Преста драму за драмом сваку
А кад ће задњи чин

Само што није и крв пала
Комшилук ово видео није
У подрум мртва љубав се скотрљала
Толико јада за једну длаку
Зар опет син мајку бије...

На овај дан © 19.09.2011. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ zelenakap.blogsport.com

БДЕЊЕ РАЗУМА

Дуди и Мињи

Поодмакла је ноћ осаме а радио ћирилицу свира
Мукла тишина се кида на таласе без залечења
Ових дана умиру знани и незнани... Смрт не бира
Ко још мари за старог песника и његова хтења

Вести погубне на сваки сат прекидају музику
То разум и срце дира... Има ли ишта племенито
Најава пошасти и катастрофе у ко зна ком пику
Тужни таласи до тавана слове... Поцепано сито

Бачено на кров у време свадбе и старог обичаја
Чудна мисао на ум пада изван збиље овога часа
Побећи од стварности и црних вести... До раја
Како стићи... Изнедрен у нужди... Да хрли маса

У обману или истину... Ко ће га знати... Ћирилица
Замајава ум и одводи га на другу страну изван збиље

Намеће се мисао докле ће да гракће злослутна птица
И да плаши као ноћна чума... Тек уморне очи чкиље

У белину екрана и ситна слова што песму посвете творе
Нико не слуша шта тамо неки песник сам са собом збори
Истином у наметнутој исповести преточио је разговоре
Забринуте ноћи... Остаје му сам себе до зоре да кори

Што се буни у чудној забуни... Како и коме ноћас веровати
Смрт је узела Дуду и Мињу... Неверица се у уму сатима увлачи
Жртве су легенде и велики људи... Нација национално пати

Или је то само фарса што ће трајати три дана... Опет се закорачи

У свакодневницу... Вести престижу једна другу... Време лети

Што је било јуче данас се пренебегава... Мора се трајати
И живети нова стварност... Да ли је тако... Коме се смрт свети
Клатно је заљуљано... Великим амплитудама светом се клати

Подмукла пошаст узбуркала је масе... Смрти су одвећ пречесте
Буди ли се разум на ову или ону страну... Забуна сву ноћ бива
Оправдана је песникова дилема... Где истине и обмане да се сместе
Ко ће схватити... Тешко је разуму бдети ноћас на ивици сечива...

© 18.09.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
Књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com

МЕЗИМИЦЕ ЈЕЖИЦЕ

У стопу су пошле зазубице да подигну биће
Нискост пала на размеђу изниклице зреле
Ново јутро у дан тмуран још стидљиво свиће

Од ноћнога једа очи су крваве... Само да побеле

Круг пакленога јада да затворе... Окружењем јаве
Свеколике наде потонуле у тужну дољу маглине
Сви некуда журе за животом погружене главе

Несвесна су доба... Зашто ово нама зазубице чине

Зарасле у ковраг безгласно се страше изворишта

Заспала у зову недођије... Нигде распеване птице
Дал ће доћи давна обећања... Своди нас све у ништа

Где су пошле зазубице... Намећу се бедне мезимице

Изостаје подигнуће бића... Изниклице скоро труле

Очи крмељају на југу урвине... Окружења стежу
Наопака сетва... Мале ватре гасну... Пепелишта туле
Успомене у бездан су пале... Не тражите равнотежу

У забуни извирују бојажљиве зазубце кругом да опазе
Посустале... Несвесна су доба... Древно касни оправдање
Данас ништа више није свето... Награде скромне заобилазе
Правимо се сада луди докле бива веће чини нам се мање

Изгубио се у одјек у зов недођије... Не допире јасна опомена
Своди нас све у ништа... Само слабе ватре затуљене цвиле
У тору нису на врлом гласу... Остају за поруг... Уместо катрена
Свети им се самољубље њино... Њихове песме воду нису пиле

Лактање презиру води... Неки неупућени им подилазе
Зашто се тако его храни и убија лепа краљица уметности
Свесно узурпирају сујету и боље од себе бестидно газе
Пад скори им следи... Јежице не могу довека бодљама бости

© 17.09.2021. Славими® J. Зеленкапић
књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com

ЈА ВОЛИМ...

Вољеној, с љубављу

Мила ја волим овај талас
На ком ми душа сања
Он ме носи у загрљај умрла Теби
У наша жудна сусретања

Ја волим и наш молитвени олтар
Пред којим ми се душа клања
Ом ме уздиже вером
И прима у Твој васкрс вечна уздања

Ја волим зов појутарја
Кад душом чујем сва звања
Она ме кораком маме
У наша росна преплитања

Ја волим књиге духовне благородне

И сва та дуга... Дуга читања
Оне ме плене и облагороде
И буде стварну машту... Маштања

Ја волим незнане путе
И изазове свих путовања
Увек ме драже и опијају
Тајнама воде у нова сазнања

Ја волим делити љубав
Мила су ми сва раздања
Она ме крепи људскошћу
Уз слатке речи и мека чаврљања

Ја волим мир тишине и време самоће
Сусрете са собом... Усамљена стања
Она ме буде ил приводе свести
Кад ехо ума у њима одзвања

Ја волим редове и изоране бразде
И сваку реч и клицу кад израња
Док оне расту и ја растем
За зрелост живота и нова благостања

Ја волим Божје ризнице и поседе
Сва небеска и вечна имања
Она ми вером душу хране
За руку воде у сигурна постојања

Ја волим топле заклоне Божје
И мирну Христову луку што ме заклања
А брод живота чува од свих бура
Кошава смртна ту не позна дувања

Ја волим воћњаке и винограде
Радосне бербе и мобе у време брања
Кад песму Твоју чујем распевану
Срце је верно следи упркос посртања

Ја волим Библијске поуке са смислом

Не волим никаква испирања
Мозга и мојих ставова живота
Не дајем ништа за лажна клеветања

Ја волим смислени разговор и људску причу
Не волим лудости испразних блебетања
У лудо потрошено време и сваки дан
Не желим никога и ништа што прогања

Ја волим водиче а не гониче
Презирем ратове... Мржње... Клања
Мрље од крви и руке крваве
Убице и паликуће... Грозе ме убијања

Ја волим зарезе... Узвике и три тачке
Уврстану армаду слова... Већа... Па мања
Што Теби изнедрену песму штитовима бране
ВолимТвоја писма... Руковез реда и покрстице писања

Ја волим чисту мудрост мудрих
Не волим празна филозофирања
Увек сам на одговор готов
Кад Твоја смрт мом животу поставља тешка питања...

На дан мога рођендана: © 15.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com

ВЕЛИКА И МАЛА ЗАГРАДА

По крилатим превојима угнездила се промаја
Примакли смо завет за надланицу зрења
Насеобина роби марљивост нагрижених утаја
Тачку по тачку јавља на линији стрпљења

Исписује се потом зарез за окапницу жудње
Питкошћу размахни речи моја насладо
Сенка је пала на свето место надобудње
Смерно се поклони великој мала заградо

Док се два луда разломка цртом размичу
На ниској каменој кући урушен је кров
Красно је имати загонетну песму ил причу
Осећај лепоте тражи још један умилни зов

Поколење чека опоруку изашлу из опроштаја
Искорак у сусрет новој властитој тузи
Голубије небо клизи по сверној равни оглавља змаја
У једној посвети исписано је многогласје музи

Глас са ивице призива буди другу наду
Испитивање законитости предуго траје
Траг свети однеле буре у пени… Камену и јаду
Над одром нико зборити неће некрологе и опроштаје

Пристигла смена на рубовима класaлих зора
Бравуре урезује муком у скулптуру громада
Све су нам чешће заграде и међе братског раздора
Ушта за уштом ниче на постаменту упркос пада

На овај дан
© 11.09.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/
zelenakap.blogspot.com

ПОГОВОР

 

Отвори резу на уму и пусти у тор мисли
Каква се најезда очекује у времену дилеме

Све наде потајно навиру и нису још свисли
Путокази који унапред воде клијаво семе

Да се бокори журно у свеколикој нараслој нади
Дубоко из дубине хук се далеки дуго чује

Са собом данас није згодно бити у некој завади
Зна срце у часу љубави да узгред протествује

На расршћу дилема тешко се изабира прави пут
Мудрости да се погоди згодан час то је победа
Размисли Божје чедо зашто поново бити крут

Против себе се не супроти... Држи се свог креда

Са којим си увек доследан... И ово ће једном проћи

Реза на уму не сме да шкљоца... Пусти мисли у тор

Води се горњим звањем у позвању... Бог даје моћи
Будућих дана и осведочења... На крају књиге је поговор

Час љубави неће да мине као узгредна трунка лепоте
Не буди крут и против себе не супроти... Срцу угоди
Слушај следбенички глас и налазе праведне пороте
И ово ће једном проћи... Имај га на уму и данас те води

Појачава се далеки хук наде за крајни циљ охрабрења
Божје чедо и покорни песниче молитвом песму срочи

Када се завеса живота спусти гробна тишина не мења
Пут живота и ситних победа... Видети неће заспале очи

Прошле муке и животне дилеме... Спуштена ума реза
Гроб твој отворити неће... Данас је час за мисли нове

Реалност твога васкрсења... Одавно није само хипотеза

Истина се не доказује... Бог ти је уделио благослове...

© 12.09.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
Књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com