Разборитости у кошмаре воде... Помисао буди сећања
Бубре у уму нове мисли... Стално питање се јавља
Нутрином бића увек живи да у празнини одзвања
Признајем тешко је следити мирно сва ваша узглавља
Извитоперени свет данас нас окружује... Куда и како даље
Низводно поље и замућен поглед у досади дуго блени
Чија ће лаж надвладати... Разорна порука увек се шаље
Да убије у појам разборите... Ум је призван да повилени
Кошмари се ноћи шире и јаче расту... У осами нема мира
Никоговићи сеир над разумом чине... Лакрдија бурлеске тече
Свеједно је што се неко незнан ноћас због тога нервира
Кишни и луди дан донео је још једно суморно мучно вече
Превршиле су земљану зделу набубреле мисли... Кипе
Низ ивицу у бездан млазевима збиље... Траг сустиже траг
Напољу из тмурног неба прилеглог на земљу капи сипе
Ледене јесење кише... На врата ума дошла је да пређе праг
Досаде и дангубе... Разорна порука појачава свој ритам
Песник је забасао у незгодни тренутак невеселе ноћи
Допустите прозукле мисли бар сам да се безазлен питам
Откуда долазе у буљуку и чије су ово лудачке свемоћи
Разборити више није разборит... Покисо и покуњен
Тумара мраком невеселе ноћи... Нема излаза из осаме
И ви би сте били спутани... Не чудите се ја сам збуњен
Поробљен издајом свих... Не тражим ноћас ничије раме
Да се изјадам људима што ме сигурно разумети неће
Свако своју бригу грчевито свија под свој скут срамоте
Зна мој ум јамачно да и од моје муке има неке муке веће
Кошмари трају и најзад ће проћи... Мисао се утешна оте
Извотоперени свет се исправити и изврнути не може
Мојом испрекиданом песмом збиље... Мноштво је душа
Преварених и осакаћених које сада главињају... О Боже
Нема утехе до Твоје... Људска је кривица што нас куша
На оног подбадача из потаје... Лаж је моћна... Ноћас влада
Моје набубреле мисли кипе... Превршена је мера... Слаба
Је одвећ једна утешна мисао... Толико је торова и ограда
Зашто даље лична мука и ово злохудо време да се разглаба
Ваша бурлеска је јадна... Нимало није смешна... Замена теза
Никоговића је овај век... Преварене и осакаћене душе не умиру
Да све слободне птице ласно заробите немате толико кавеза
Остаје вам само да и даље служите под прагом лажном кумиру
© 22.09.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар