ПОСЛЕДЊА ФАЗА ЗРЕЊА

Тоцило живота стани

Са поетског квргавог зида речи искрзане
И рукопис огребен поруку још увек дају
У строфи умној кратак рефрен тек стане
Ефитаф исписан крвљу будућем нараштају

С муком се чита ова порука и задња воља
Недостајућа слова узгред се накнадно сричу
Поетска соба била је само једина богомоља
Будио се из снова за нову песму или причу

Да се не заборави заувек запис буновних мисли
На зиду или тоалет папиру пишу се умне речи
Када дан сване са новим надама заумно би свисли
Опроштајни монолози вођени без премца... Клечи

Понизна главо... Пред поетским духом слободе
У маглу би свеједно зашло непроцењиво благо
Изгубљено се вратити неда... Једном у заборав оде

Када се бит уруши и испразни као пена... Драго

Није Богу и теби... Зар ти до сна и речи није стало
Огребаног рукописа са зида... Тоалет папир је спас
Живот се примакао крају... У удео ти ситно остало
Дана... Да се нови строфа срочи... Да уплив глас

Твој још има за будућа поколења... Губљења мрва
Нема са прибране софре... Са квргавог зида слова
Лешинари зобљу... Распад ће доћи с најездом црва
Меље се и мрви... Не заобилази ништа газ точкова

Судбине... И ако у њу не верујем... Време пише
Епитаф да се из рукописа уклеше за покољења
Поетска соба богомоља изнемоглим дахом дише
Огребан рукопис сведочи последњу фазу зрења

И увенуће ће доћи... Вреже трајања се збрчкано суши
На авлији лелуја моја бледуњава сенка... Сви дани
Отврдну као коштичава језгра... Својој празној души
Признај сву немоћ клонулу... Тоцило живота стани...

© 06.09.2021. Славими® Ј. Зеленкапић

Књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com