понедељак, 20. септембар 2021.

У ПРАХУ ИМЕ МИ ЛЕЖИ


Прасак свевида изнад мутне уклете стазе
Иза првог трена гине у голоруком загрљају
Дуго сумњиво траје праизворје мучнине
И жмарци осветољубиво костима плазе
Давно све је склоно несуђеном откуцају
Преварног срца у избеглиштву без отаџбине

Обманом свести низ лик су склизнуле очи
Посрамљене у очекиване љуштуре помрчине
На заметку бола тремароши се гнезде у бауку
И дебло пало на пут времешне године црвоточи
Размрежиле се жиле ко костури преко урвине
Само наивни понављачи нису научили поуку

По ивици суздржања гамиже лупешка ноћ
Глуви је зов мами муком од поскока тескобе
Два пута уоколо просева тмине пресеца труд
Надобудни у завади вазда гласе своју надмоћ
Осионо кочоперни у замку лажи лако заробе
И себе и свој пут на истом гуљавом пољу у жуд

Крешталица са ћувика буди уснуле наде
Оно грдило старо прикрада се из расејања
Раскораком несуђеним несветост духа бежи
До првог завијутка помаме у род из опсаде
Језик се смерни у тајац дрском узалуд клања
Буни се мудрости очиња… У праху име ми лежи

Блискост дозвана окасни на гумну рокада
Да се опрости са јавама у раскршћу вере
Невиднице се врзмају нагњечењем досаде
Остатке скорашње муке тоциљају пре пада
Гоничи посрамљени враћају се из потере
Покисли бронзани калпаци у камене заграде

Учмали језик булазни неслободом једа
Своје лакрдије за тмину што прекрива сени
Задњим покровом мртвила у свелом кругу
На запуштеним окапницама трагови неугледа
Не таје бруку жуте мрље кад ноћ повилени
Мршави костур откопали су нокти за поругу

На овај дан © 19.09.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ Вољеној, у спомен
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2021/ zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар