БУЛКА И УСПАВАНО СЕЛО

Полазак у школу ран

Развити и савити јогунасту реч као играчку од папира
Изабрати тренутак усхићења... Како случајан да се бира
Не уме бистри ум и ако упорно данима свим покушава
Исто је или није размеђе... На послетку дође мучна јава

Мудрост живота налаже... Стрпљење доноси победу

Био сам некада првачић... Још учим... У првом разреду
Мучење не израсте у муку... Костретна торбица жуља
Уместо свеске таблица... Избрисана слова... Крежуља

У успомени на трен све оживи... Први полазак у школу
Учитељ је био увек драг... Одавно опеван у мом болу
Данас су срозани ауторитети... Време је изврнуто наглачке
Поново дођите мени сада о успомене лепе и младалачке

Јутрос се прича о првацима...  Прича потраје један дан
У моме уму живи толико година полазак у школу ран
Годину дана пре рока... Био сам умом напредно бистро дете
Септембарска звона што милују душу милином опет ме сете

Данас и некад у разуму нема дилеме... Онда је лепше било
Без облака сумње и короне... Сунце се са радошћу слило
У срцу малом од главе до пете... Са птицама срећа блени
Није се очитавао у сеоских ђака страх... Булка се црвени

У дворишту школе... Чува дечију цику... Уча је горостас
Строг и добар као родитељ... Волео сам из срца његов глас
Из мог босоног детињства остала је само слика црно бела
Да се врате године и оживи драга школа успаваног села

© 01.09.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
Књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com