НЕСРОДНЕ РЕЧИ

Ко зна од куда су дошли надобудни мазгови

И пренаселили овај град злурад од таштине

У запећку таворе овдашњи врли мозгови

Кад неко од ових првих бекне ил мало кине

Лармају улизице мазгова несносном буком

Опијен славољубљем пени се корзо града

На саборишту надмудрује се тука са туком

Мили Боже та лакована простачка парада

Гордељива круто ни трунку срама одиста нема

Домаћи са придошлицама никако да се сложе

Врви култна кафана од пијандура лажних боема

Ко је први а ко већи до фајронта све се гложе

Ти на чело ја до тебе... Прокламован је закон свети

Као црева увезани све агилни мрсе чвор до чвора

Њихово царство свуда пипке пружа и ако је без памети

У науму кад се свеже издано поље и отуђена гора

Непробојним оклопом и зидом брани се клан

Узалуд кад има Ахилову пету ту слабу тачку

Урођену завист... Љубомору... И дух поган...

Одапни стрелу и смртно рани дружину ортачку

Међусобна трвења их дробе а на зло се једине

Сујетна здела зукне горчином и пореклом вришти

Мрче се поганим речима сеобари и зле мрцине

Али кад устреба бранити се вашка вашку не бишти

Достојни песме нису изданци рода што га сраме

Утекли из потојбинског гнезда грабљивци плена

Протуве сад су белосветске и јадни поданици таме

Лакрдијаши нису људи ни од овог ни од оног колена

Ни једна историја им неће отворити памћења врата

Јудино племе вековни омраз носиће док је света

Чвоњци су само чвоњци... Узалуд им врачара гата

И страву слива на углевљу... Крвари Ахилова пета

Џелате иста омашћена омча чека и погубљења

По суду оном којим су судили жртве невине

Житија се не дају лажирати под печатом презрења

Ни бездану да се отвори да их прождре у мрклине

Није по вољи... Стрв стрву припада... Гладне хијене

Сад их развлаче бездушно ко што су они кидисали

Иза градских међа је место костурници смраду Гехене

На испиту части и истине нељуди су сами пали

Мазгови и мозгови нису две сродне речи и именовања

На прве покуда пада а ови други умују трезвено и фино

Мазгов је само битанга од које мудри мора да се склања

За истим столом не седај у исто коло никако ни вино

Опојно није за твоју душу и безазлена уста домаћи

Ови уљези су лупежи с намерама да ти мир украду

Клони се препирке и доказивања истине разбраћи

Подаље држи очи руке и речи... Не иди им на параду

Сотонско време неће задуго знају то и кужни мазгови

Зло семе род зао донеће... Другом се надати ето није

Слушај мозгове с даром умним и речи што ум слови

У ништака је плесниво ништа... Празне су им мудролије

Несродне речи истог корена близни плод нису

Не носи их једна петељка... Вечно су удаљени

Ко свемир... Први су само ружна мрља у амбису

Други светла жижа... У свему часни и отмени

На овај дан  © 14.06.2015. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ПРАБИТ СЕНИ / ВРЕМЕПЛОВ /2017/

zelenakap.blogspot.com