КОЦКА ЈЕ БАЧЕНА

Овде се распирују распре у тупом тону

По ваздан на угловима буне реже очи

Кад мисли заћуте и постојања сама клону

Баре су мутне пуне изазова куд нога крочи

Трећа је зора посекла мит у ново време

Јабланове снова и мук птица грмљавина дави

Један одбачен дневник у траљама чува дилеме

Опоруку за живота на маргинама песме остави

Прецртан стих обрнут наопачке у болу чами

Промукло време у празнини около блеји

С љубављу писана краснописом једној дами

Посвета није нечитки епитаф оствљен у алеји

Млетци су продали историји мале мудрости

Сад песник замором корача уз брег досаде

Коцка је бачена на обалу Рубикона... Опрости

Вољена на штиту још крваре последње наде

Грабеж плена се сручула на лисник украј плота

Не клечи постамент части обрнут лудилом

Касно је за разломачку црту у количнику живота

У кланцу заточења гинем ко пред Термопилом

Гладни су путеви постојања док вике колутају

Бравуре бора усекле челом луче тмину верно

Није ми жао поеме само да ме речи не издају

За крунски трнови венац дајем главу смерно

Алкари боду копље кроз прстен за дар јабуку

Шестари витешки соко смрти пуштен с рамена

На своду праште муње небеске војске још се туку

Разлучују се ере на пре и после у кругу без темена

Греше ли поочњаци из чељусти на рубу мита

За твоју нужну муку у глибу пропали роде

Барјаци окренути наопако у мимоходу свита

Пролазе језе далеко сунце снију и дан слободе

Витла немирни вихор у болу сломљена крила

Јед се просуо друмом омилео покућству змије

За мрком гором у облацима љутим коло вила

У смртном плесу не слути добро и коб не крије

Утвара згрчена на прагу цркве милост проси

Разроки народ зебњом у опустели олтар чкиљи

Једном у веку бива... Јесмо ли сви исти кад падну поноси

На фресци Јаков још обриче љубав верној Рахиљи

Прошла је чежња небесним сводом шум чисте свиле

На корак до срца гребен се стисо у облак тмасти

Песника нема да опева поразе и победе пре но исчиле

Сећања ова из грабових грана на размеђу ако ће порасти

У чвор зарасле ране чекаће неке нове младаре

У макро космосу зрно вере приспело из океана

Пустите речи да се на трону части чашћу зацаре

Праскозорје да не окасни на прозивку дана ... 

На овај дан . ©  01.06.2012  Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2017/  zelenakap.blogspot.com