У ПРОЧЕШЉАНОМ СРЦУ

Прстима лако чешљам седу косу

А мишљу прочешљавам срце моје

Занешен мирисом сена у откосу

Док љубим знак дуге и њене боје

Сузе у очима вирују само што не кану

Водоноше нема да ми донесе воду

Ливадом лутају у даљ лакосану

Одбегле мисли по њеном ходу

У гробљу иза брда траг јој се загубио

Међ старо храшће водених извора нема

Једино извор туге са ког сам и јуче пио

И данас гргољи строфе прочешљана поема

Коса и срце белину носе али се не предају

Уместо заставе маслачак лебди на видику

Сузе и наде пре гробља на разбојима ткају

У дно откоса видим њену анђеоску слику

Водоноша је ту на домак испружене руке

Пружа ми тестију хладне воде за жеђ моју

Глас птице однесе ненадним кликтајем муке

Умор неста у мирису липе и реч се породи у зноју

Стихове посвете за моју Милу пригрли долина

Да предвечерје мир обгрли и приспе трен јаве

У прочешљаном срцу испуни се једна празнина

Сабрах успомену у откос мисли са мирисима траве

И кад сe све распрши ко маслачак лаки на вихору

По њеном трагу до изворишта вере ко очна дупља

Ова песма нека чува тајну нерасчворену за нову зору

Ја данас косих горобиље а Она нека га сутра скупља…

На овај дан © 27. 05. 2012.  Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2017/  zelenakap.blogspt.com