САБОРИШТЕ ИСТИНЕ

Уморна раскавешна земља пије моје уздахе

Дуга се ноћ дели са жељном зором на тенане

Поранили су ваши пљускови срџбе плахе

Крај отвореног прозора врве у вреви вране

Потмули крик из даљине са сокака

Пара језу и буди време немо из кутње

По следу тромих узорних корака

Плету се мојом собом надолазеће слутње

По орошеном окну титрају капи ко лутке

Чудна се сета вратила да тихо смени немир

Одлази дремеж у првом гласу гугутке

Слива се у око благо усталасали свемир

Вратите се науми моји из круга заточења

Разум измиче орбити нејасне путање

Празан ми је длан отворен за запис хтења

Чиме да испишем завет да га чита свитање

На обронку изворишта живота стрмином

Још цуре истине у белој пени силаска

Не разумем изреку “клин се избија клином”

Ласкавце не вари мој ум и кад се ласка

То је светогрђе и људска рак рана

Сабориште истине пати недозвано

Буни се савест тупоћом вашом изорана

Горко је увек зелено воће у крађи брано

Уморна раскавешна земља пије моје уздахе

Дуга се ноћ дели са жељном зором на тенане

Поранили су ваши пљускови срџбе плахе

Крај отвореног прозора врве у хору вране

Вратите се науми моји из круга заточења

Разум измиче орбити нејасне путање

Празан ми је длан отворен за запис хтења

Чиме да испишем завет да га чита ново свитање

На овај дан  © 22.05.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2017/  zelenakap.blogspot.com