Рaстрчaлa сe рeч ко стара мрдалица сата
Мисли се разлетеле у подворју разгибаног ума
Моја песничка кућа није без адресе
Песник пособка нема млађег брата
Радионица књишка затрпана снева украј млечног друма
На ојуженом небу утегнутог стиха тужне ресе
На песниковој врби висе у спомен парку
Мноштво устрељених луталица у недужној хајци
Иза обала закоровљеног мртвог потока
Одавно потамнело сунце прозирном сенком двори варку
Овде су лажни принчеви прибегли бајци
У Недођију туђим крилима пре рока
Како укротити лирску магму у цик зоре
Припитомити хаос у галопу разузданом
Киселу постељицу зачетога плода мајчинске утробе
Не дам суседу моје међе да их безочно преоре
Живим и трајем с болом и крвавом раном
Веран песми и надама наиван без сујете и злобе
Згаришта и гробља посветом монаха чувам своја
Каменим предањем венчан вером просејања
На решетима живота котрља се зрно истине и части
Долина душе иште милост сунца сва бледа присоја
Још једна песма избеглица с огњишта изгнана
Потуца се домовином Одисеја на рубу пропасти
Загледан у овај понор жалим што ми се он руга
Изазовом ко клас штури док ме муком жуља
На узглављу опустеле њиве у гротлу паламиде
Заточеник себе не тражи у центру властитог круга
Ни тангенту што ће к небу вриснути из муља
Пречисте очи рођених суза неће да се стиде
Заљуљах клатно на старом зидном сату
Жалосне казаљке не путују кругом догме описане
У знаку смрти укочен је ток лепих рима
Приносим пешкир и лавор мом судији Пилату
Да опере прљаве руке а не савест помрачени дане
Ушанчен на барикадама палим искре у пркосима
Главу дајем истину не дајем небо нека опет поклич чује
Ни окрајке мојих поља за зулуме туђе
Голи камен песниковог брда мој грудобран слободе
Живот на растанку ослобођен може с миром да путује
Милу што вољех до сада у смрти волећу луђе
Божански извор није замућен...! Почуј жедни роде
У присенку куће сновидело детиње невино спава
И стручак босиока за довратак покропљен знаком крста
Боли издужен лик на графици засенчен црнилом
Покосиле ме косе цијуком... Тугује зелена трава
Изроди се накотили... Гамиже уоколо чудна врста
Све песме сам отровао заливом сете и модрим мастилом
Заумног гласа не тражи у разгласју буке
Посмртни пољубац жудњом сатире ломне кости
Пустићу пролећу да разлиста дах развигора
С латица руже читам записе загрљаја и пружам руке
Ка трну свом... За убод бола тражим грст опрости
Похранио сам семења саме мудрости у браздама бора
Рaстрчaлa сe рeч ко стара мрдалица сата
Мисли се разлетеле у подворју разгибаног ума
Моја песничка кућа није без адресе
Песник пособка нема млађег брата
Радионица књишка затрпана снева украј млечног друма
На ојуженом небу утегнутог стиха уресиле се ресе
На овај дан © 10.05.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар