ПЉУСАК ПОЕЗИЈЕ

Химна капима поезије

Неко је кумовао „Капима поезије“

Не очекујући пљусак можда бојажљиво 

А оно данима с поетског неба лије 

Иза кишне и поетске завесе ко је провириво

Толико мира чистог и разуђености има

Лепа реч предана само лепоту недри

Преплићу се новотарије па залута и рима

А оно источна страна неба разгорева па ведри

Јахачи расплели гриве... Зове и јужна 

Некуд к северној жури да је помилује

Да се разледи и не буде више тужна

Оставимо им „време разигравања“ нека зује

Све кошнице песмоносне за медоносну годину

Зрело је променити име у „Пљусак поезије“

Ова њива пуна крстина моли: Раширимо подину

Брзо се снопљем дене стог... Шире се визије

За њима треба стремити... У распукло небо вере

Свемирске тајне и даљине маме поетска пера

Небески геометар помера летву... Чита премере

После пљуска ил капи... Доста је било кликера

Деца нову игру хоће... Можда шљивак туђи 

Преко плота изазива „Бескрајни плави круг“

Нудим ти модре шљиве за котарицу... Слободно уђи

Под мојим стаблом сви песници... Буди им друг

Којем се царству приволети... Који узети стег

Сваки поетски штит покрштен витешким знаком

Ако ти нећеш к нама прићи к теби ће прићи брег

Лепо је бити „мокар од љубави“ по пљуску јаком

Кишобрани су само за плашљиве усамљенике

Скупљање под исти тескобно бива... И није фер

Они рубни са маргина увек покисну ко једне кике

Цуре из комшилука... Назови „прва лига“ буде звер

Велико срце имамо и ми из друге зоне

Не намештена игра даје посебне дражи

Прљаве награде и оне кланске у које се тоне

Глиб су туђи... Бисерне капи блистају без лажи

Иза кишне и поетске завесе ко је провириво

Зна да је неко кумовао „Капима поезије“

Не очекујући пљусак можда бојажљиво 

А оно данима с поетског неба лије... лије...

На овај дан © 01.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogdpot.com