СКУПЕ СУ РЕЧИ

Прљави повој детињстава и љути камен

У сећањима жудње ко поларно пролеће

Ја твоја жеља вечна и Ти моја једина знамен

Само смо један дах ињем окован што умреће

Бљеска замах косе што сече мразне дане

Бешћутан залог века круни мудросне речи

На гумну племенски збег и мисли збране

Може ли ова срдобоља досаде да се лечи

Траје испраћај живота у сумрак смрти

Ново распеће крста са разлазом истине

Чекам моје узетости а оне у круг задрти

Тврдоглаво падају са кристалне висине

Кљује срдобоља пљугу са попрсја риме

Пркосно истурене сузе леде се у очима

Прапорци расути у залеђу мучне зиме

Неће се вратити одбегли стуб врцавог дима

Кажипрст дана кроз таму уперен у глувоћу

Разара шавове попреко и уздуж шивене

Не варим очите лажи ни вашу прозирну злоћу

Страдало сунце на путу… Урлају западне сирене

Тоцила камена зелену јед искрама брусе

Подмукли убод у цик ребра отрове старе заче

Репати дани гањају страшила и ноћи кусе

Преклану омчу обешеног несрећне зоре свлаче

Са танког врата испијене песме и душе камене

Некоролог нико да не збори… Скупе су речи

Црнилом муке испило је располућене зене

Може ли ова срдобоља досаде да се излечи

Конци шавова су покидани… Висе тужне рите

Страшило мртво блене на белом хоризонту

Ако ми убијете књигу и мене мржњом спалите

Пепео ће певати изнад мраза на мом Пијемонту

На овај дан © 30.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com