Стечени ожиљци болно онеме
По сред душе празно левичаре
Урезани давно разлучењем
Никако да се росом суза замладе
И питомином да се окалеме
Увек су бројније преваре
Множе се црвотоци пренути хтењем
Ко модре набрекле винограде
Поткрада па уместо вина точе јед
За бачве сиротињске у нова врења
Живот их оставом дуго муља
О којој гозби пиће се ово пиће
Тајна је ноћи... Замршен овај је след
Опет су не размотана остала хтења
Начичкан збир пликова жуља
Ускоро ће липтати крвопролиће
Гранају и дубе се боре
И клупко све се више мрси
Прошли су пољем сами копитари
Била је јека урлика... И повици
Кад шуме ума све изгоре
Залуд је тражити разлог сврси
Ни један зарез ни јота не левичари
Трагове уједа сменили су крици
Тресла се гора душе васцела тамна
И ноћ је плакала дуго у јесен сиву
Олујним небом у праску муња
Зачеле се још жешће ватре
У бездан вечности времена срамна
Утећи неће вукући своју гриву
Покрадена су недра... Нема дуња
За уздарја у дане зиме... Очи снатре
Цела душа сад је згариште
Пепелом завејана до колена
Ноћас су тмином прошли маловрази
Тајно за гору зашли да месец краду
Прозеблу језу оставили... Прсти пиште
По залеђеном крвотоку рођених вена
Записи сугреба скамењених на стази
Сведочанство су немани и новом јаду
Насладе несрећну песму белином развлаче
Црне и црвене мрље нове су пеге на лицу душе
Лукавства превише има у глуво доба
Оштри очњаци дроб немилостиво черече
Празна очна дупља без суза да их исплаче
Ни крви ни гноја... Светови слободе сад се руше
Безгласна тишина запосела је грудобран гроба
Песмо ни песник није преживео мртво вече...
На овај дан © 20.09.2012 Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakapblogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар