КРИВА ЧИТАЊА

Нисам сам се уплашио ваших кривих читања

У пустињи несвести како наћи спасоносна појила

Зашто по теби разграб износи поглед пре свитања

Који је то слог погибли испао из низа лудила

Чему последња исповест презреног свица

Не препознаје се човек у теби по маниру

На своду облачном залутало је јато птица

За којим опиљком упалим у око сузе навиру 

Машта се разгорела на првом превоју планине заборава

Тврда и скорушена љуштура лета још се некако држи  

У учмалим ходницима самоће маховина уместо трава

Прекрива беду постојања… Реч као огањ душу спржи

Без свете истине се не напредује у висине

Испод лука огроздалих година промиче само самоћа 

Тако ти испита савести преврни још једном камен судбине

Тешко је гледати траг слободе куда је прошла злоћа

На овој страни лудила горе исте луде ватре већања

Трећи је дан чекала заседа да се пробуди зора

Колона мимохода у пролазу мили промајом сећања

Не можемо више слушати утуке…  Доста је било прекора

Труле су цеви на трансверзали филозофије у сени

Зарђале још коју годину пре гарантног рока

У туђој школи не учи се смерност дилберу окруњени

Најжешћи луди напад очекујем онако мучки с бока

Барабама се не сме оставити отето право више

Да цуцлају свој безобразлук по намерама лудим

Даску у твом мозгу ко ће једном да претестерише

Остављам их Богу…Ја нисам позван никоме да судим

У прокључалом експрес лонцу одговора нема до паре

Са запушеним вентилом страшна несрећа се слути

На мојој извиђачкој страни нећу ваше тајне радаре

Ни шпијунажу… Нека се нико незван овамо не запути

Дрхти ово стубиште ума под петама капаџије

И заноси се у страну... Ко ће му намере знати

Моја жижна тачка ослонца се предала није

Сатрапе многе знам… Ко ме то тајно прати

На кривој стреји разнизале се горње ћерамиде

Ниси се јавио бледолики да санираш штету

На моју кућу песника насрће напаст… Нагрнуле су гњиде

Али не слуте чешаљ требљења… По нашем старом адету

Ви што кришом читате у шкрињи заборављене споменаре

Ходницима велике мемле док се беда потајно шуња

Чекају вас хајдучке очи… Не залазите у моје атаре

Зар нисте знали да је ово земља опанака и гуња

До јуче оно априори данас се изокренуло у ништавило

Пред поноћ не умире мисао збиље у замореном уму

Обогаљени запис удаљава се на периферију… А крило

Лево и накисело батрга се само по блатњавом друму

Тешке и мртве тишине попеле се на грбачу ноћобдије

Шта смо то људи моји дочекали… Нема епилога суда

У ово смутно сиротиште наказних сања касне кириџије

Да комору јевтиних речи у таљигама превезу било куда

© 11.10.2017.   Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ВАРВАРОСЕ /2017/  zelenakap.blogspot.com