субота, 14. октобар 2017.

ПРОМЕТЕЈСКА ВАТРА

Идиле нису стале законито у ток јужне свере
Одбегле су даље на путу погибли по злом зову
Тешко је бити стамен кад злоће скроје мере
И људски кратер пепелом затрпају… По рову

Гамижу оклопи сиви разбројени у старине
Док главом без обзира распуђени ветрови хује
Опет су земљу наслеђа свиле туђе помрчине
Све нас је снашла иста жалост смрти иза олује

На тврдом бедру страха глиб неистине не вене
Мало је утехе и вере на клацкалици туге било
На историјском мосту призор мучне размене
И сада цепа слику у уму… Залуд се шиљило

Раздеобничко шило на заједничком полулуку
Узбуном душе стратишта се болно селе у епопеју
Варварске чете поход разнородних тирада вуку
У узбегличом тору… Где си с ватром Прометеју

У глибу блата праоци наши изгубили су траг
На јужној окретници дуге невид се тмушом корени
Пољима прве слободе не уврежен соколи се враг
Вавилонску збрку вражи и не слути удаву у истој пени

Помрачење сунца узалуд сверичну лаж крије у корони
Са првим запеклим трагом она купује примат јаве сама
Крилатог бика… Потом су се листом одазвали патрони
И милосница ложе… За тајновите ћутње у искап милиграма

Вешто су сплели причу куглаши… Двојницом диве
На успаванку зоре мразеви рани опомињу голе гране
Зове узвишен поглед и слика из птичије перспективе
Запис угарка црни… И задње наде пепелом не затрпане

Ово је моја домовина… Не признајем царство лудака
Лучеви храбрости истину носе и светло слободе поети
У име побуне часне против погубне заосталости и мрака
Опет ће Прометејска ватра на мојим длановима горети

На овај дан  © 14.10.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига “БОЗМАНСКИ ПЛАТО”
ВРЕМЕПЛОВ /2017/  zelenakap.blogspot.com

Нема коментара:

Постави коментар