Вољеној, с љубaвљу
Још траје моја љубав у успомени љубави твоје
Далеко сунце Мила буди далеке наде моје
У зраку искре истине хоризонта нове се роје
Оцртавају те у жару заљубљеног круга за нас двоје
Пеге су ране личне... Нека ране боле и гноје
Дани су дани дозвани.... Опет се разнизују и броје
Реч предаје нисам рекао и признао: Готово је...
По ободу ауре уврстане песме на стражи стоје
Чувају последњи замак вере пегаву љубав за све боје
Сунчане зраке кроз облаке кад небосвод освоје
Мук је на западу без тројанаца ко пред капијама Троје
У заласцима нема подвале и лукавства да се раздвоје
Небески путниче ватра догорева и затони гноје
Моја Мила моје Сунце залазеће... Жуто парче проје
Богиња Месец младо дете на небеској стази болесно је
Неће да се јави и фењер окачи... Мила готово је...
Или није... Песма ме с вером вара док се мисли зноје
У дно срца нешто гаса за гасарче које тиња наде остало је
И фитиљ се с успоменом дими ко кад расту прса за подоје
Још ће трајати моја љубав у успомени љубави твоје...
На овај дан © 11.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар