ПОЉА УМА СТИХОМ ПОЗЛАТИ

'' Нeмa вeличинe тaмo гдe нeмa

jeднoстaвнoсти, дoбрoтe и истинe.'' Toлстoj

 1

Пири лаки јесењи ветар и косу ми мрси

За корак у раскораку надима груди

Зарасла поља ума нико од шибља не трси

Ватра по некада спржи само коров људи

Све моје песме вазда се ласно духом разумеју

Фамилија им је једна... Наивна ил зелена

Дар љубави Пенелопи и мила уздарја Одисеју

Песнички рођаци и ластари истога корена

Музика родних песама сећањем златоусти

Дуго записи срца и ума голицају успомене

Кад вече мира на мој јастук снове спусти

Глас из даљине зваће знани глас из сене

Са нужног пута по трагу маленог свица

Опрости песмо и ти си песма само

По небу разливеном беарала камилица

Враголастих облака... По белини бауљамо

Песмо и трави склоној увенућу у позну јесен

Прах злата у корпу наде да сакупе ноге босе

Лептир луталица на твоме цвету дуго занесен

Сласт мириса и љубави пије... А жедан је росе

Њу су однеле јаре у подне немо за огрлицу

Заљубљеног сунца путника касалицу у зениту

Галопом на хиподрому неба у сусрет Божјем лицу

Спржен ми поглед гори поражен на твом штиту 

2

Пири лаки јесењи ветар и косу ми мрси

За корак у раскораку надима груди

Зарасла поља ума нико од шибља не трси

Ватра по некада спржи само коров људи

Пенелопо жудњом опијена на бедему града

Гласника нема да болне слутње твоје објави

Чедна жено чедност је лепа док се муком нада

У тишини вечери ил јутра расутој по трави 

Глуво подне глувоћом боли више но јара

Одисеја нема из Итаке... Докле ово безађе

Да душу ружи... Вал за валом стену разара

Одрони песка расту... На видику нема лађе

Одисеј и Пенелопа у венцу неувелих рима

Јављају ластаре у стабла стамена дорасле

На броду вере надимају се једра... Пркосима

Расцветалим осула се поља и лампе нису згасле 

3

Пири лаки јесењи ветар и косу ми мрси

За корак у раскораку надима груди

Зарасла поља ума нико од шибља не трси

Ватра по некада спржи само коров људи

Из пепела потом нека нарасту беле љубавне влати

Стихови зелени ил криви на страну да се не нахере

У корену љубави презимена живе... Стихом позлати

Различак цветне песме... Поља ума исте су нам вере...

На овај дан © 21.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2019/ zelenakap.blogspot.com