НА РАСКРШЋУ ЖЕЉА

У трену свести

Широко сновиђење спава

На разини постојања и слива

Немушта реч тек се умиљава

Да подјарми узорења сива

Преорали су насеобину жуља

И зарубили прве зраке посрнуле

Брусећи танке ивице драгуља

А другој половини покорицу гуле

Тупо се усекло болом у дубину

Празне нутрине јече пре отока

Постаменту није одмерио висину

Нико за историју нашег рока

Неми занос краја не узрујава муве

Дуг је испричао различиту причу

Залеђине су заузеле чудне протуве

У плетеницама гласове туге сричу

Замршене су копче прочеља

Првог… Устопицама у чело вражје

Не срећемо се на раскршћу жеља

Посебице нам залужиле натражје

Узглавље жуља у дане трапаве

Буновну главу што вир мрести

Опомињи се Створитеља и јаве

Пре додира дна у трену свести

Дивоте орожене нису душе чуле

Кривуља радости да се одазове

Не дописуј на маргинама нуле

Нестварних снова празне трагове

Кушам на светом лицу бразготине

Са фреске ољуштене спале букагије

Не уме кржљави трун са ледине

У вихоровом језгру лесом да се свије

Празничну идилу обзнанило је клептало

Слободан светац лако у небо стреми

Узвишених мисли убитачно је мало

Народу се у лице ругају његови тотеми…

На овај дан © 10.05.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/  zelenakap.blogspot.com