И росом жеђ одгоне... У трагу одбеглом за птицом
Ако распукне немир душе... По шавовима збиље
Грко ће цурети празник... Неће саблазан животном ивицом
Овог славскога дана намерења су скакавци покрали
Традиција се уплела зором... У трагу просуте муке
Крај трулог пања болују... Ситни су каћуни прецветали
Жутицу с лица берачице краду... За прегршт њене руке
Традиција се уплела зором... У трагу просуте муке
Крај трулог пања болују... Ситни су каћуни прецветали
Жутицу с лица берачице краду... За прегршт њене руке
Закаснела су разбуђења... Узгред је покупила ресла
Не свикле сумње остао запис њеног ума замућен у зову
Традиција призива сабориште... И времена за гесла
Овде водиље нема…Ко ће да ми удели истину нову
Не свикле сумње остао запис њеног ума замућен у зову
Традиција призива сабориште... И времена за гесла
Овде водиље нема…Ко ће да ми удели истину нову
Гарави душник ваља се у катрану... Опојно пече изнова
Болује уморно срце ово... Позив на разговор с муком одбија
Игра нечитак рукопис... И измешана мала и велика слова
Збуњено писмо наде… Тужно је сазнање… Ја сам ничија…
Болује уморно срце ово... Позив на разговор с муком одбија
Игра нечитак рукопис... И измешана мала и велика слова
Збуњено писмо наде… Тужно је сазнање… Ја сам ничија…
Кликтај пада на рамену дана... Пискаво јутро зове
Желим да мој апостол нежни дели благословне речи
И ти си Ђорђе ничији…Сакрио си се у своје снове
Моје наде се раштркале…Утроба празна осудом јечи
Желим да мој апостол нежни дели благословне речи
И ти си Ђорђе ничији…Сакрио си се у своје снове
Моје наде се раштркале…Утроба празна осудом јечи
Знам на маргинама ноћи гаврани ће зебњу кљувати
И моју вику зајежену... У бразди на крају црне њиве
Не бежи птицо у ситну тачку неба... Кад рука пати
Од жеље да те помилује... А не може у даљине сиве
И моју вику зајежену... У бразди на крају црне њиве
Не бежи птицо у ситну тачку неба... Кад рука пати
Од жеље да те помилује... А не може у даљине сиве
Иза капија стрепње лутам... Високо светим погледом
Чудан је празник… Очи су упалиле мрље сањиве
Ђурђевдански венчић видим... Ужурбано вене бедом
Узалуд заливен сузом… Мене нису отровале гљиве
Чудан је празник… Очи су упалиле мрље сањиве
Ђурђевдански венчић видим... Ужурбано вене бедом
Узалуд заливен сузом… Мене нису отровале гљиве
Разум оштрицом реже...Са неба пало перо жељене птице
Док се коцкари живота на тргу играју кртим угледом
Некуда у даљ продаја трулих сенки измиче у зађевице
Несрећне руке кријем у сплетен венчић... Тешим се бедом …
Док се коцкари живота на тргу играју кртим угледом
Некуда у даљ продаја трулих сенки измиче у зађевице
Несрећне руке кријем у сплетен венчић... Тешим се бедом …
Потмули звукови трубе пролазе моју окићену капију
На крстоносном тргу тамо играју коло туђе лаке ноге
Презирем претворног мироносца... Избледелу мантију
Кад мој кућерак мимоиђе…Освећење није за убоге…
На крстоносном тргу тамо играју коло туђе лаке ноге
Презирем претворног мироносца... Избледелу мантију
Кад мој кућерак мимоиђе…Освећење није за убоге…
Ја сам ничија… И ти си Свети ничији… Звоно бије
На друму жеља двоје чергара... Лута овдашња скитница
За један славски дан обмане… У увелом венцу илузије
На друму жеља двоје чергара... Лута овдашња скитница
За један славски дан обмане… У увелом венцу илузије
Имамо само постељу... Под ведрим небом роса и птица
Све је сирота превара... Упркос нећу злоби продати душу
Ничији Свече буди мој… Воли те до неба твоја Светица
Ничији Свече буди мој… Воли те до неба твоја Светица
Неће дан лутања да замени за разбор свети и за речи сушу
У бразду сећања посејано је ново семе... Изникла је клица...
На овај дан © 06.05.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар