Вазалима туђега царства
Јесам ли толико поетиком загонетан
Да се нико не бави сржном тачком у кругу
Мој поетски стил можда је вечно сетан
Па нико неће да чепрка нараслу тугу
У болне ране кажипрстом да дира
И опече душу истом љутином гноја
Тужбалицу како да буди из чира
И јавом распрскава тешке грашке зноја
Одговора нема… Заспали критичари тумачи
Не клоните се мојих болних рима
Рођена песмо не брани ти нико… Плачи
У сваком ретку налеве суза истина има
Она се тешко подноси у ери сујета
Чудни ми рођаци и рођакиње по перу
Хтели би да су једини на свету поета
И песникиња… Зашто продају веру
И част Прометеја и Витезова речи
Вазали туђега царства… Чанколисци
Небо вас примити неће… Да се спречи
Може ли ваша издаја самозвани писци
Јесам ли толико поетиком загонетан
Да се нико не бави сржном тачком у кругу
Мој поетски стил можда је вечно сетан
Па нико неће да чепрка нараслу тугу
Без тангенте ова кружница постаје тесна
Неплодни гени генијалност неће дати
Иза времена затона трају паукова и плесна
Наноси муља све заравне… Морате знати
На решетима сијана испада ваша плева
Вихор је развејава у облаке беле прашине
Песма се лаком руком пише и срцем пева
Плагијати утопе име сâмо у жабокречине
Нико загазити неће… Бежањ од смрада
На извор изворишта… Пут су мога хода
Молитву опроста зборим кад ваша завист влада
На постаменту части рађа се вечна слобода
Јесам ли толико поетиком загонетан
Да се нико не бави сржном тачком у кругу
Мој поетски стил можда је вечно сетан
Па нико неће да чепрка нараслу тугу
Одговора нема… Заспали критичари тумачи
Не клоните се мојих болних рима
Рођена песмо не брани ти нико… Плачи
У сваком ретку налеве суза истина има…
На овај дан © 24.05.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар