У ЗБИРУ ИКСА И ИПСИЛОНА

Раскинут сан угљена по судњем току цури

Преврнут утег разлив превратника носи

Велико срце љубављу долива задњу жељу

Низ стари друм безредно промичу костури

У зделу сете ко ноћне капи падају пркоси

Још нису утихнуле воденице речи... Јауке мељу

Са бројем година ако се ико сретне у несвести

Низови раскидани падаће по хумкама малим

Нарамак сировог прућа затеже пртено уже

Злурадост смрти урезала је опоруку на пести

Крвавим млазом запекли траг... Узроке жалим

Ко давну слану што поље спржи... Да се растуже

Љиљани моји... У сневу ока по здушној вертикали

Без речи млади месец испосник у срп се преодео

Одјаву ноћи каћиперни кристали с грана казују

Нови ластари мојих рима још се нису у Њој рзлистали

Нејасан рачун у подзбиру истину у разломак свео

Мраморни споменик збиље... Милине нити снују

Задато у осмине... Избегли набори падају ко равни

У глуви час... Мртве се страже смењују иза хоризонта

Чете мешетара и протува преоравају огртач тмине

Још једну подвалу испод жита учинише кукавни

Нису узели у залог вересије са постојећег конта

Докле ће да ме чепрљају... Шта крију ове рушевине

У збиру икса и ипсилона... Малер се не рачуна

Испрано грло још пече жал истине... У тихој сети

Коначи песма спасења... Скакавци не сакатите дан

Заталасале траве... Вољеној припада царска круна

Ни мени није вакат да свенем... Мним јоште живети

Све Њене потке и започете оснутке чека мој стан

Руке спретне да нови ћилим балуче жељне балучења

Кроз вечно време сећање сâмо прамиња небеске нити

Обзорје је на видику... Грлица чезне да гнездо свије

Признајем зоро световида жудан сам њеног грличења

На пољу кукурека нектара нема... Хоћу ли росу пити

Не сакривајте ми Милу... Биће моје свето и најмилије

© 11.07.2014. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА

поновна објава: ВРЕМЕПЛОВ /на данашњи дан/

zelenakap.blogspot.com