УВОШТАНО ВРЕМЕ

Жуљ на уму мучи ме предуго

Истрајава сен у сени... Гадне

Све бих муке са трона саструго

Безочнике ко да трпи горопадне

Трем у трену ћути... Заспале су наде

Из призива душе искра се не јавља

Ноћ замора црна сан ми опет краде

Трудан живот боли и тврђа узглавља

Круноснице без латица к небу туже

Продор тмине кланцима се душе вуче

Како болан да учворим прекинуто уже

Раскораци други данас смртнији но јуче

Правдољубље изанђало о клин трне

Разброји се разбројили у туђинске стране

Нема руке ни милости да ме заогрне

Увоштано време стало... Никако да кане

Ујмим дане а наћве ми празне грле плесни

Маховина скрива бук живота... Нарасла у јаду

Расток и расуло обујмили завет... Пожар лесни

Руши слеме избе...  Истина је... Идем своме паду

©  06.07.2016.  Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ  /2016/

zelenakap.blogspot.com