ЛЕЛЕЈ ГОРА

Прадомовина где је заум пита

Мозаик постанка градим дуго

Жеталачке успомене пре расвита

Атови пролећа језде по теби каљуго

Стабло бездана разгранава корене

Уклете могиле у коров закрите

Дно продола време ће да раздене

Лесковина тек оресала чека освите

Узда времена судбу не држи да јури

Вододелница кљује растоке свуда

Изникли прут год нема где да учаури

Плодоносно тле чувам за дан расуда

Без имена оста затурено сећање лично

У очима ужаса не тражите искру вере

Ветрови пену носе на сапима пословично

Док мене држи корен милосрђа и намере

Докле ће скелет да носи тело

У сан да се враћа забран и крчевина

Дуго већ тражим окрајак чежње за опело

Загубљена су лужишта у пепелу првина

Пупчану врпцу очев срп давно је одрезао

И витло мајчино појео жижак из досаде

Не вратило ми се детињство... Нисам знао

За бајке... Набоји пета у гноју канонаде

Исписом песме кратим јалову ноћ ову

У хитњи долазећа зора забораља да је породи

Несвитцима благодар и страницама на одазову

Хвала бистром уму што успе све да разгоди

Исповест старости нема лакоћу збора

У раскораку речи сета времена застаје

Све је мање чељади а ближе Лелеј гора

Пут смрти живот конча и круни нараштаје

  

Док песма одсуствује са прозивке росне

Истину не чује куд одлази песник седа глава

Гласник недраг нек не јави... Провала ме косне

Мила драго биће тамо негде у спокоју обитава

©  05.07.2016.  Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ  /2016/

zelenakap.blogspot.com