ПРИРЕПЦИ

Из оскудице пуке не долазе прелети

Повлашћени се лако одвоје од слугу

Јутрос су овуда минули мршави скелети

Високи зидови зла не задржавају тугу

Муку уздаха болних сироти у муци знају

По овом пољу климаво време растаче дан

Небеским сводом громови осионо парају

Несрећу куд ћеш већу да не досањаш сан

Чуде се умни и гласно зборе који нам је враг

Класика је погубна за верне креатицве  

Властити бољитак у куражи не налази траг

Жалим вас и молим да ми не кидате живце

На јавном степенику оклизнули се простаци  

Док на крову приземљуше зборују челенке

Колико дуго још се могу тражити имењаци

Од свода до пода где нам дувари чувају сенке  

Једва смо се убоги извукли из ове удаве

А још се ободају врућине уз јастуке славе

Молим џелате чвор на омчи да олабаве

И не газе моје уплакане снове ни росне траве

Прирепци имају петљу за подмуклу издају

Посрнули никако да се усправе

Доконе жене аброве вазда претресају

Испливао је свакакви мутљаг у лонцу јаве

Исписе счињају прирепци умишљени давно

Шкраба се преко мере без наслеђа и дара

Заблудели... Каљуге ума не стоје усправно

Узалуд их подбочујете пречагом у сред немара

©  21.07.2016.  Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВОСЕКЛИ РЕЗ  /2016/

zelenakap.blogspot.com