ПЕСМЕ НАМ НЕМАЈУ ПАМЕТИ

-Хоће ли ову поезију Бог да спаси…?

“Песме нам немају памети

ал имају жара…” Бранко Миљковић

Песме нам немају памети

Ал имају жара

И оно мало лако им је одузети

На концу од поезије остаће можда превара

Опростите ако се варам… Песме имају памети

Дух и душа ми сведоче… Немају жара

У пожару од поезије све врви… пршти па пролети 

С прљавих усана у чаврљање без срца из недара

Неки ће… Има памети али нема риме

Види… Жар се у пепелишту гаси

И песме ружно плачу док се диме

-Хоће ли ову поезију Бог да спаси…?

Песме нам данас немају памети

Затуљене су све искре жара

Намножило се царство поета…Шта одузети

Од жабокречине болује поетска бара

Ко ће судити нашем поју и добу вртоломи

Празноглавих песмуљака…Сишлих са гране

Језик и зубе ако читаоц о љуске поломи

Сричући незграпне строфе не талентоване

Пећинсаки записи са чађавог зида

Носили су лепшу и јаснију поруку

А слепи гуслар имао је више вида

Од слепих код очију… За нашу бруку

Немају ове песме смисла колико и графити

Чађаве трагове спраће векова кише

Песниче сабрате не пристај у обмане и ти

Лажу… -Данас се модерно пише…

Пусти су ови прапорци и звона

Топот Пегаза само прашину диже

У мимоходу спровода и плача икона

Сахрањена је песма у распад… Ниже

Од пепелишта… Превише плитке памети

Угарке не могу да запале мртве искре жара

С неродне њиве срп истине нема шта жети

Ти незнаш шта су машице и како се џара

На огњишту душе поетска ватра

Од циркузаната и кловнова

Разломила се вашарска шатра

Ко стада без пастира лутају расута слова

Тужна је слика без рама

Разтоврзен поетски стог до подине

Докле ће се млатити празна слама

И заклон бити шикара беспућа…Нема крчевине

Језива саблазан вара очи… Претећи се шири

Врзино коло одавно играју самозвани свеци

Сумњиве награде делкају кланови и жири

Песме нам немају памети… Утопљеник у реци

Утопљенику у мутном узалуд руку пружа

Давне не умрле ватре ваше лажне ловоре пале 

Брдима јоште горе лиле… Увеле ките ружа

Гробљанско смеће чека а усуд песнике мале

Песме нам немају памети

Али немају ни жара

И оно мало лако им је одузети

На концу од нове поезије оста само превара…

© 05.07.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

поновна објава: ВРЕМЕПЛОВ

zelenakap.blogspot.com