Не продаје се дар првенаштва за зделицу лећа
Умрети а не одрећи се песме није дилема… Истина руши заблуде
По Божјем сату чекам мирно остатак да ме позна срећа
Обасјан бојама мира под сводом дуге срећем људе…
Има Бога веле … Мора нешто плитко
Да зајази умље нашег мучног постојања
Рукопис је трапав… По души траје испис нечитко
Чудна бела пена клобук за клобуком из вена израња
Нагињу разлике затупасте да извориште загуше
На сведену жижу гори искра паклене намере
Побољева дуго рзвучен у дроње доњи режањ душе
Сатрула су црева у чвор завезана са крастом невере
Оклопњаци тутње из давнине небулозним друмом
Бункери су празни у тамним ноћима чувају их сове
Несити вилењаци глувим добом газе мојим умом
Пихтијаста маса нежне боје дуго цури кроз шавове
Распукле лобање немаром бачене на камари диња
Сенке су крадом превариле очи истом жутом мрљом
Месец се занео сном луђака…Гори једина светиња
Ша да земља ради у безнађу са сатрулом крљом
Амбис мрачни скопчан рајфешлусом узалуд је прима
И ноћ се одрекла пратраг да докучи светитељског свица
Осветника чека она вечна непролазна у загори горка зима
Овом собом душе господари апатија потом тешка несвестица
Освајачи ће предати и моју песму логору и жици
Да робија с болом… И тако раскриљена до ископнућа
Натпис изливен последњим грчем на тужној меденици
Искрзало време као грудобоља бледа песникова плућа
Привиђење плитко не може да дангуби више
Распало се умље метеорско… Згасле луче вере
Сад лелуја шибље с пања посечене леске и јесење кише
Спирају ми мозак… Са ким да играм кликере
Ортаци ме оставили на рубу детињства зашли у животе
Неким својим путем… Оно што изгубих вратити се неће
Бели црви сумње потпалубљем барке поново се коте
Паничари преживесмо наречени смак … Имали смо среће
Моја ће песма преживети окове и прегацати белу зиму
С пролећа да процвета бар једна ружа њена у трагу вазнесења
Од овога света немам једну зеру испод нокта заспалу у диму
Прошао је дан апокалипсе лажни час суда без устоличење…
© 21.12. 2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ
/2016/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар