Мила, моја је Љубав црвена
Презент у жару гори пламичак
Никада не израсте из пелена
Уплете се у твоје витице њен чичак
У праскозорје Љубав је сјајна
На зеленом листу пале капи росе
Ретко је валовита ко река
Сведочи небо:- Сва је осећајна
Кад сузом пере ко Магдалена
Вољеном Христу ноге босе
Знај Мила прати те њена сена
Увек топла и мека…
Љубав је једини убрус света
И јастук нежан и бели
У свако доба она цвета
И кад се ко ласта сели
Из мог живота у поље смрти твоје
Пупоља у песми зими и лети
На рубу моје маште
За сунцем иде ко сунцокрети
Мирише миром из наше баште
Недра је душом носе за спокоје
У време смрти Љубав се не кида
Као у позоришту лутака кончић
О коме сва наша нада виси
Године успомена и живот човека
Љубав се роди из стида
Из првог пољубца врисне
Кад Љубав широким небом звони
Лапорце чак са северног пола истине гоне
На поветарцу дрхти звончић
У оку се виде њени обриси
Стоји стамено на размеђу два века
У невреме зна да кисне
На раскршћима бола до голе коже
И кад се деле еони
Сврстава се у две колоне
Нека се Мила нашим пламеном
Љубављу људи Обоже…
За вечни сусрет окруњен Тобом
Презентом сам те опет даровао драгим каменом
У круни… Новом песмом од биљура
Венцем “Победника смрти” над гробом
Љубав нек чува будуће глаголско време футура…
© 25.12.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар