Запела је песма и стих у зарезу
Тама умотава под свој губер црни
Дроње касних жеља и буди језу
Нова мисао пре освита тек утрни
Не крцајте ми коштице од сна
Мождано језгро нека чува поноре
Наду је тешко извући са дна
Никако да стигнем прах и лахоре
Оцртава се слутњом заједничке глади
Нанос талога муке иза испивеног дана
Модрином јесени закорачили су распади
На покислом прозору тескобе и кљун гаврана
Песник са црном птицом стражари
Да не утекне поноћи глуви тренутак
И осуда се обзнани пре зоре у брвнари
О зарђали клин живота окачи оснутак
Неиспрдене пређе и прекинуте нити
Чађаве штранге са заборављеног ведра
Зашто је песнику суђено два пута снити
Исто погубљење и дар жара у гола недра
Ни песма чвор тајне не уме да развеже
Оклоп коштице између два камена
Одолева… По шавовима јаве ноћ преже
Успомене у нови јарам за тамна времена
Да здробе наду слабе су људске руке
И расклопе поноре окамењене душе у болу
Љуштура ума крије шифроване поруке
Док тајновити запис сузи лепљиву смолу
Густо црнило ноћи у левку катрана
Никако да исчили из убоја и отока
У освиту се нису отворила врата запретана
Болна се песма закључала на зачетку крвотока
На
овај дан © 23.09.2013. Славими®
Ј. Зеленкапић
књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ” Мили, у спомен
ВРЕМЕПЛОВ
/2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар