ЗЕЛЕНКАПА 1372: ТРЕЋИ ДАН ПОСТА

петак, 7. септембар 2018.

Не тулите ватре кишом мука залужене

Нек се диме паперјасти облаци истине

Са лахорима кратко је време тињања било

Вечерас не могу да сведем све опсене

На трећи дан поста преварни бол да умине

Недам у распир љуте речи ни у слепило

Нагорело дрво ко криви торањ стрчи

Окомито у праскозорје заспала сенка

На ивици ума прилегле путене боје свести

Пени нејасни талас и читав век крчи

Опора вода пече уста у цугу старог дренка

Опепелила се реч проста неће да се размести

Место у стиху права првородна тражи законом риме

Неда космате тајне биће да дробе и узданак дана

Метални низ на ободима шнира прагова пружних

Под воском стопљено нечитко печатно име

Цару славе Христу нико не кличе:- Осана... Осана...!

Опет му дарујем сузе пратиље у збегу дана тужних

Маловерни зар још сумњате у истину његовог зова

У корак по води зове вас да учините смело

Неће се два пута душа тровати истим отровом

Лако је пити медовину лажи с усана и чашу отрова

Овде нишчи тврдом вером уздижу право начело

Знај роде да те заклињем сада свемилосним словом