Од надира до зенита
На слободној вертиклали
Док ми поглед болан скита
По висини и дубини да се жали
Слабом виду мутног ока
Замућеном сузом јада
У арач је зашла стока
Сиња кукавицо шта ћеш сада
Чим да плати неутешни јадни гољак
Мало слушче само сузе може лити
Окорели чувар поља прек је пољак
Штету без откупа ко ће опростити
Сеоско чобанче усуда неће да моли
Нити просити призив лажног свеца
Зна да докони лаж љубе кад се досоли
И вуцибатине подземља… Геачка деца
Узалуд страшилима веру му плаше
Виспрени дечак слути правду свету
Извикани су им фазони ко снаше
Копиљуше кад пород крију и плету
Приче обмане селом за лаковерне
У пустом сажаљењу нема простоте
Падају на првој провери кочоперне
Ласно изгубе част потрошне квоте
Поверења кад им се отрцају
Презрено име љага укаља
Клетве не вреде док се бусају
У прса срама за по фртаља
До откупа остаће сирота стока
У тор за рачун поара и штете
Не вреди ни прича сузоока
Пољак самилости нема… Дете
Чувару ниси било ко чуваркућа
На каменом крову верно своме стаду
Горка је ово лекција твога посрнућа
Себе у откуп подај пољаку гмаду
Без ајлука чувај и његове овце
Опросна година док не мине
Морални закони за “богословце”
Нису писани… По своме чине
Правду осиони… Кад се осиле
Суд глобе и неправде ти је писан
Обриши сузе да очи не исчиле
Сирото чобанче… Ти ниси иксан
Као распусници газдинска деца
Ругачи на твоју смртну муку
У дрском иметку имају свеца
Дерани се опет тољагама туку
Кад твоје сунце истине једном буде
У свом зениту нихов надир биће
У часу док задњу осионост прогуде
Бездана тачка пада… Ево свиће…
На
овај дан © 27.09.2013. Славими®
Ј. Зеленкапић
књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ” Мили, у спомен
ВРЕМЕПЛОВ
/2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар