ТРАЖИМ МЕНОРУ

Сва моја разгласја зашла у празно

О дубину бездана болом се ломе

Кроз одјек траг сам погибли сазн'о

Напуштене мисли срљају увиру своме

Колоне разбора закржљалих куте

У процепу је ово тајновито време

Никако да опоравим рођене путе

Глас нови прошли тражи… Лута племе

По раселинама уоколо џиџвари расути

Кржљају од памтивека заточени растом

Стазе и путељке нико да јутром запути

Запекли набоји пета великом крастом

Несносно мртвило црно данима сврби

Да се почеше жуљно место вапи свраб

Клати се празан самар на магарећој грби

Разломљен запис нечитан… Урушен граб

Располутили на две поле ветрови силни

Тужно је поклеко дуговеки старац испод паса

Ја тражим своју урезану менору… Заперче жилни

У црној смоници обаљени… Утаја туге неће да стаса

Не марим животе за закот ситних црва

У разједање што се брзо и лако дају

Шта вреди задња молитва и она сирота прва

Безгласне опет су остале у пустом опроштају

Разгласја даљина коме смрт да посведоче

Никога нема зором да их будан чује

У мртвилу орница векови кад се расточе

Залуд ти поето песма… Ко да је одболује

Прамиња прозебла магла мрким кланцима

Јесен се првом језом ћутке свлачи

Разболела се последња строфа... По брдима

Прозукле очи пронесе самар… Ноћ се смрачи

На овај дан © 30.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogpot.com