Суспрегнућа стара истине и лажи одавно не важе
Они су бранили чистој души да изусти песму духа
Мало је часних што истину знају… Одувек се лаже
У глувоћи века понестало разборитог смисла и слуха
Пустите антиподе да се на средокраћи сами размину
Под грбом без барјака нека се скамене њине домовине
Говоркају уоколо заглушну подвалу мука ко истину
На рзмеђу две епохе зачкољиво досадне и празне чине
Јавност да се не спрема да суд истине истином прими
Лакше ће веровати простоти лажи и обневиду ума
Затуљеној ватри узели слободу да гори… Опет дими
Отпад се разбашкарио свуда… Чили у повечерју траума
Грозе се несвети… Шта ће реци “свеци” у својој стихири
Умни нису читали међуредовље расуто по пергаменту
Архиву појели мољци… Баук по кад кад из мемле извири
Изгубила је истина битку… Вилинске лажи у елементу
Играју коло ивицом свести… Бива невешто тек могуће
Парада глади буђа на депонији одбачених кругова и брига
Затворили су врата вери и светлост прогнали из свете куће
На ломачи у пламу кроз тмину времена гори нарамак књига
Чему ова јава и излив поретка чворнатих речи и рима
За коју кућу је збрано коначиште искрених казивања
Лигештул црвоточни старост носи док га промаја клима
На пилатовом балкону… Лавор од старог штита умивање сања
Правично јесте или није… Уз самилости осуђенику Варави
Шибају Христа кажњеника за наук и опомену нараштају
Дебљи крај тољаге увек извуку они непослушни и тврдоглави
Змајевићу незнаном није допуштено да руши славу великом
змају
Чудна је ова поема заталасаних поља подно моје Голготе
И пут бола за крстоношу душе а не за груди и рамена
У залеђеној бари првог сумрака вир је узео слепе накоте
Узалуд куја цвили на бледи месец у мркој сенци пласта сена
Ни једну стопу проласка не памти гарави сокак у залеђу
По завејаном смету црне врсте разнизаних плоча заборава
Разлучен разум на двоје чему кулучари… Поделили су међу
Размеђари отимачином дрско… Зло се злом мрско закуцава…
На овај дан © 10.10.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2018/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар