ЗАВЕТНИЦИ ПОЕТСКИХ РИМА

Ма шта да је узрок окомито узнесен а стран

Нећу се препирати са тобом насеобино злобе

Зацрнило се небо над утајом и тврди повез вран

Скрива ти очи наочите а упале у чудне тескобе

На полазишту занемеле још у окајању речи ћуте

Под брдом слободоумља тишина глувоћу чува

Племенске вође у време своје ере познале су путе

Макањче туђе испод ребра суђаја род јаве не сазува

У реду трајања и духа искоснице се одавно не своде

По сплету врзина и чкаља несигуран је корак јаве

Још један дан неми без песме мину… Сучеље у заходе

Узалуд траже свици у намерењу и светле пруге дојаве

Истинољубље љубе само часни заветници поетских рима

Древни глас песника преломио је зов у коло ноћних вила

Које то тајне силе кидају немили вез магле по нашим брдима

Док твоје очи смождене дугом муком још болују од сивила

Млинарице су стале након издаје сувог и празног јаза

Одавно у њему не пени и гргољи вода уз знани бук

Нису ти казали песниче да је зарасла девојачка стаза

На којој си бдео данима чекајући Њу… Чуди те мук

Глувог поднева и праискона… Зашто је љубав свисла

Разум не може то чисто да разабере уз успомене јаке

Знаш толико тога у не допеваној песми нема смисла

Кад низ се оспе у пролазности а очи се заброје у кораке

На јужном ветру векови ће све твоје године да свеју

Не тражи спокој мира у плеви… У њој нема зрневља рима

Скрива се истина да су продали незаслужнима алеју

Самозвани песници утекли су давно са затонима дима

© 18.10.2018.  Славими® Ј. Зеленкапић

Књига: „ТАРПОШ“ /2018/  zelenakap.blogspot.com