У ПЕСМУ СТИГЛА МИЛА

Тражим нову причу побеглу из самоће

Иште је срце болно… Јесење јутро тмурно

Она се нећка би и не би… Не знам шта хоће

Да тишина гњили ил да јаук врисне бурно

Чујем себе муком… Изван тока уплеле се речи

На уснама ватру жаре… Грло горушица пали

Тупо је говорити сам са собом… Празно јечи

Никако да се врате сећања и дани залутали…

Тражим нову причу… А песма ми се јавља

Клизе стихови немушти у наручје рима

Сабеседника нема… Трагове чудне оставља

На маргинама срца… Вапај знани уклетима

Песници само могу чути… Овај гргољ жудње

У повесмима прилегле магле што се ваља

По обронцима ума засађене међаше лудње

Немирног духа… Куда гобељањем из раља

Нове се речи копрцају… Продор кругове цепа

У центру жижа прободена сузом се одазива

Прогледала је моја кућа јесења и песма слепа

Више не бауља… Стих за стихом низ је тетива

Распућене изнад таванице језде да досегну дан

Са кишом што ромиња у праскозорје занешено

Игла у маглу забодена… Недалеко велики црни стан

Боде и моје очи… Пред мутним прозором недошла жено

Залуд те чекам сво ово време… С гробљанског пута

Још се вратила ниси… Песма и магла… Заробљен дан

Овога јутра долином мога срца стадо речи даљинама лута

Причу надгорња песма… Јава је болом прогнала сан

Не тражим више причу… Распршиле се моје самоће

У песму стигла Мила да данас успомене пребирамо

Нећкање однела магла… Љубав зна шта душа хоће

Срце разуме Њене риме… Цели боговетни дан имамо

Ја и Мила… И целу јесен за нову књигу листања

Кроз кишне магле… Сузе и бол… Ватре ужарене

Песма се песмом рађа… Нећемо бројати сусретања

Ни устезати речи чисте… Спржене су приче камене

На овај дан  © 14.10.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2018/  zelenakap.blogspot.com